Школски гласник

Вр. 17.

школски гласпик

Стр. 292.

Непоередно а педагогака. рдии НЕИК1.ЕК. (Свршетак.) б) Удвла субјективирајућих наука. Објективирајуће науке не дају научног обележја недагогнци као уметничкој науци. Сада ћемо изложити, како јој тога могу иружити субјективирајуће науке, нарочито нормативне и науке о чистим законима, логика, етика и естетика. Понављамо: из ових нормативних наука не може потећи никаква оригинална педагогика, пошто оне немају скроз обележје образовања; педагогика, која је само .прпмењена логика или етика или естетика и даље ништа више, није стварна. Али је ипак једна од нормативних наука обележена педагогика могућа, и ми ћемо то скоро видети. Нормативне науке не пружају саме од себе ни одређене циљеве нити васпитна срества. Па ипак могу оне педагогу пружити сваку очекивану задовољштину, нарочито логика може одлучпти, ,да ли, на пример, неки мисаони ток у настави води истини; етика, ј.е ли утецање на вољу дететову; естетика, је ли утецање на дечју фантазију на правом путу било или није. Најважнија претпоставка, без које то обележје не би било могуће, јесте претпостављање да ,је организација (то ће овде рећи: способност) разума, воље и фантазије код свију нормалних људи сагласна. Ова претпоставка не може се доказати психолошким доказом; јер свако доказивање претпоставља ту сагласност. Тиме одбацујемо логику са психолошком основом и избегавамо психологизам. Да нормативне науке врло добро могу потпомагати педагошку уметничку науку, најасније би видели, кад би предузели покушај научне педагогике. Тај не спада у ову расправу, у којој ће се само теоретски доказати, да је он могућан. Васпитач претпостави једну идеју, чему треба образовати питомца, Истакнут је бескрајно далек циљ, наиме овај: човека образовати као индивидуалну личност, која ће правилно мислити, добро хтети

и лепо осећати. Овај је циљ бескрајно далек, то ће рећи, непостижим, и пут к њему бескрајно дугачак. У ствари ме можемо само крајње циљеве да постизавамо. Али при нашем крајњем раду можемо тај бескрајни циљ увек у виду имати и утврдити један пут, који ће имати иравац према том бескрајном циљу. Васпитач мора у свом раду свагда „следети" том бескрајном циљу мора га „у виду држати" као „тачку правца". Нормативне науке дају бескрајни, само формални циљ васпитању, и то је једини директни однос њин према педагогици; али кад би васпитач био упућен само на ове науке, остао би без помоћи, јер га оне не уче ни један корак како да чини према томе циљу. Шта има васпитач у појединости да чини, то је чисто педагошко питање. Али је ли сваки педагошки корак успео у правцу бескрајног циља, то одлучују нормативне науке, и у томе лежи њин индиректап однос према васпитној уметности, која се у томе састоји да се ово подигне на степен науке. У појединости: Ток образовања разума одређује се помоћу логике. Да ли су почеци неког васпитног рада, на пример математичког образовања, у ствари први елементи науке, итд. — све то на послетку одлучује логика (као наука сазнања). Даље: Шта треба питомац да хоће и каква срества треба применити, да би се тај циљ постигао, тојечисто педагошко питање, то јест питање педагошке уметничке науке, и то питање не може никаква етика поставити и одговорити на њ. Али етика може испитати дате одговоре на то питање, да ли су прави и да ли су сагласни са идеалом, кога етика обележава. Да ли се педагошки циљеви управљају према етичком идеалу или не, ствар је етичког испитивања, и тако има етика врло важног удела при оснивању педагогике, тако рећи најважнијег, јер је образовање воље код људи најглавнији посао. Естетика опет треба да одлучи, да ли су од педагогике обележени путеви образовања фантазије најцелисходнији. *