Школски гласник

Бр. 17.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Стр. 296.

школе. Осим тога много понављање у овоме случају, т. ј. у настављању помоћу цртања, није потребно може нам се прпговорити, да предавање помоћу цртања дуже траје. Јесте. Али, одбијте сплна понављања, па ћете се изједначити у времену. А знате шта је чиста добит? Течан успешан рад, без напрезања. Просто једна игра и лакоћа у давању знања, т. ј. развијање и стварање представа о предмету, који се предаје. Разбуђује. се интересовање за предмет и развија воља. Час прође као да је секунд. Код учитеља нецртача настаје иатња и себе и школ. деце. Развијање зловоље у деце за предмет, па и за целу наставу. А какви је успех у томе случају? Забораве деца учено већ после две-три године. Изгледа, као да је све урађено само за време, инспекцију, и — испит. А како је при понављању у једним и другим случају? Не поричем, да се не постигне успеха и без цртања. Штавише и сјајна! Али, која вајда, када код многих није трајан... и временом се расплиње као дим. При предавању грађе из повеснице, колико ће у свести дечјој бити јаснија слика кога догађаја, ако се у најлакшим контурама и наслика, а већ о земљопису да и не говоримо. Можете детету предавати и показивати пределе на мапи, па сравњивати са својим, деци познатим крајем, па повлачити по песку оро и хидрографски и т. д. па да постигнете леп успех. Али је исти много сигурнији и трајнији ако се дотична партијау дечје бележнице и нацрта са горама, рекама, варошима, жељезницамд и т. д. јер онда се не заборавља. Предајете о „Боју на Косову". За два-три минута окружите на табли поље, повучете Голеш планину, а од положених и усправљених црта створите коњанике, и дете ће имати много јаснију слику о овоме догађају. 0 св. Сави. Нацртање градић пут у св. Гору. Са неколико потеза иацртате два виша — калуђере — и један мањи човечји лик — Растка, Затим манастир Хилендар. Звоник, на коме се Сава јавља п т. д. Све то најпримитивнијим цртама, Ако обрађујемо који морално-етички чланак у вишим разредима, у којима су

деца добро увежбана у цртању, ваља се овим испомоћи. Н. пр. „Дедина крушка" у петом годишту. Нацрта се кућа, младић, деда, крушка. Та им слика никада не излази из душе, па богме ни воља за сађењем воћа, дакле, практични интерес живота. Када се још после калами у гаколској башти, те се ова прича и слика спомене, па голема корист од воћа, па како је деда за продано воће купио кућу и њиву, онда смо причом успели. У нашим разредима — првим и другим — основних школа у Хрватској и Славонији, одговара донекде цртање и као засебан предмет (засебан мислим у толико, што се у одређен сат само црта) начелу концентрације, т. ј. црта се еве оно, што дете учи у очигледној настави, па донекле и у трећем. У четвртом и петом се од тога одступа и у напутку, кога се већина учитеља држи. Додуше има негато по годигањим добима из природе, о чему се у поменутим годиштима не учи. У тима годиштима ваљало би предузимати цртање у заједници и са нојединим предметима. Уз земљопис цртати ваља крајеве, који се предају, тако из повести, природописа и т. д. Уз земљопис у најједноставнијим цртама извести „животне заједпице" животиња, које тамо живе. Које физикалие апарате немамо, ваља их нацртати. И у нижим разредима дају се врло лако нацртати „животне заједнице" у дворишту, врту, пољу, како је то лепо удесио учитељ у Лајпцигу Агпо СгигНег. Скице тих животних заједница су врло лаке, а пуне жавота, Види се ту како животиње траже храну, излазе из лежаја — пребивалишта и т. д. Када дете то прецртава, остаје му слика са животни животиња трајно у души, а боље се и успешније развија естетски и етички оеећај, а такво предавање развија и вољу за предмете, који се уз овакве цртеже предају. Уместо што се две цртанке исцртају у цртању као особеном предмету, ја бих предложио, нека се у једној предаје цртање као засебан, лепше и јасније, по избору предмета из природе, а у другу — у вишим разредима — уз остале предмете. Док се деца не увежбају, нека бу-