Школски гласник

Отр. 307.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

1бр. 18.

својени део наше нове школ. уредбе, негде на дну бунара труне. Народ тај и не помишља, колико је његово бедно учитељство тим поступком увређено и бачено у засенак. Но, што је било било. Нрема зиацима удружеиог нам рада изгледа, да, има могућности, да се за еветлост дана изнесу оне у безну бачене остварене наде наше. Данас је Богу хвала, учитељство окупљеио у једно коло. Дан, 12. (25.) XII. о. г., као и дан пре, забележиће се у нашем животу међу светле дане. Тога дана, окуписсмо се, без разлике иолитичких начела у једно коло. Окупи нас уверење, да нам .је једино у слози спас: да ћемо само својим рођеним удруженим силама постићи оно, што се ни којим другим путем постићи не може. Данас, осећајући се јаки, одлучисмо: да вигие не молимо никог, јер нс молимо за милосш, него тражимо своја права, која дадоше и дају сваком члану човечја друштва, а која једино учитељу ускраћују. То нека узму на ум сви они, које смо навикли на то, да их молимо. Од данас, хоћемо да се боримо за своја права и положај, својом рођеном снагом, Ту снагу, црпећемо у својој рођеној организацији. Ако пак необразиви силници не би хтели да нас испусте из својих кануи, него хтедну, да им и даље кулучимо, ше пођу радити против сабирања нагиих јединица у средишну јаку силу. тада ће из 600 грла учитељских загрметш:\ „доста је вашег, ви вековни угњетачи просвете и просветитеља; дошло је време, да ускрсне правда и она ће ускрснуШи !" Тај глас наш, не ће више бити глас вапијућег, него глас, који ће окупити браћу у бојне редове, који ће свесни свога позива, загазити у борбу свим могућим срествима, против свагог, који му буде на пут стао. Глас тај, узбудиће срца окорелих и заклетих непријатеља потиштенога учитељства. Учитељство ће наћи и пута и начина, да му се вековне тежње остваре: вековни синџири покидају путом, који никако не ће водити кроз деру труле и испроваљиване автономне тарабе,

којом се оградише они, који на силу, против наше воље, ведре и облаче над нашом судбом и животом нашим. „Дошао је час, да отпочнемо исшрајну борбу проШив мрачњашШва, од ког ни ваздуха ни светлосШи немамо. Дошло је време, да ако не милом, а оно силом стресемо са себе све несавремене, несмислене и убитачне терете,. који нас пуних 100 година претискују и стављају у ред људсшва, ван људи од права и закона. Зато браћо и сестре, ако вам је сШало до живота и равноправна уживања најпотребнијих услова животних, спремајте се за митрополијску нам скгупштину, да или победимо, или се слијемо у ред бораца, који ће снама, руку под руку повести и потпомоћи нагиу борбу. У то име, до скора виђења! Са братског и сестринског састанка, одржаног у Новом Саду, 12. (25.) дец. 1913. Ж. Алексић, Миша Носић, перовођа. предСе.шик. Наш најновији покрет. (Извсшта.ј са братеког п сестринског састанка, у стварп организацијо п очувања животних нам интерееа, одржаног у Новом Саду 12. (25.) дец. 1918. год.) Кад је дозлогрдило, кад се већ даље није могло, сазвана је 1910. год. м. учитељска скупштина. Па, када након пуне 3 године, наше тежње, које су на сабору од 1911. год. 9. (22.) јуна остварене, ни данас од свега тога није ништа узакоњено, председник и перовођа извршног одбора митрополијске учитељске скупштине, сазваше за 12. (25.) дец. о. г. братски састанак свију чланова извршног одбора. председника и заменика им среских зборова; чланова управних одбора среских зборова и чланова зборова. У очи самог састанка, 11. (24.) дец. одржана је конференција, која је за сам састанак, припремила и средила рад, а што је најглавније, извела потпуну сагласност и споразум браће и сестара тако, да је ток рада самога састанка, брзо,