Школски лист

47

Текг онђ то изрече, а еданг се жирг одкине, и управо му на носб иадне и окрвави га. „Ето ти ми м ое памети, — уватив' ее за ност. рекне; да е оваи ЈјЈИрТ) онако големЂ, као што еамв н ктео, не 6в1 ми данасЂ ни глава остада." Не замераи свету; што е год а Богг наредго, све е мудро нарејјено. Милосрднмп Арааит. бданг АрагшнЂ нутушћи иустинвомт, нађе дете гди лежи у песку, а овамо одг жеђа умирући ниа могло више говорити, само што « 1 ошб едва склопл^не руке држало. Аранин-в, видећи дете, извадш оно мало воде што у чобанћи имађаше и напоа га, пакЂ га онда на свого камилу дигне, а сзмђ ранлвимЂ ногама нође ио вреломе песку пешке, — грјота е (помисли у себи) да пропадне: човекЂ е. Пошав' мало унапредЂ упита дете , одђ когђ е племена. ВаледЂ Хилилђ , одговори дете. ВаледЂ Хилилђ ! грдно име за тогђ милосрдногЂ Арапина , име неарЈателћскогЂ племена; ал' милосрднБШ АрапзнЂ опетЂ помисли: човекЂ е, те на ново скине чобанго и дете напои. СадЂ остане чобана празна , а шшђ пуно по дана 6 б1ло е ићи до извора. После неколико сатш поче немоћно дете опетЂ патити одђ жеђи, а АрапинЂ не знагоћи друге помоћи, извуче кза поаса ножићЂ , па скинув' и загрлив' дете, ва сво1ои руци пресече жилу , те својомђ крви дете напои и одђ смрти спасе. Анђели са свои висина милостно то дело видећи представе га Бож16мђ престолу ; сва небеса радостно кликну, а илндама немилостивБ1 лгодји буду изђ кнБиге грехова избрисани, и илндама грехова буде опроштено-