Школски лист

14

а лђиг, чистг, богатт> и отмЂнг спрамт> тмхђ лгод1и; аа ко може рећи, да су они самномг равни. — Мислећи тако дође до гроблн и опази едногт, старогт. човЂка, гд-ђ узевши мртвачку главу у руке, пажлБиво ш загледуе и преврће. Зашто завиркуешг у ту мртвачку главу, Старипо ? уиита младићг. А старацЂ погледа наипре младића, па онда главу мртвачку и рекне: Та ево сиако, радЂ самЂ дознати, да ли 8 ова лубана каквогт.. отмЂногг богатоша бвма , па никако немогу. II. Отацг нђкји имађаше седамћ синова, па сви седамт. неми. ВћдномЂ оцу врло е тежко бмло, шго га е Б огђ томђ несрећомт. обдарио, те е внше пута говор1о: Ваогв нема Вогт> право, што ми е сви седамт> синова тако страшнвгмЂ обдар1о даромг. — бдномв оде онт> с' нБима своне нознанику, кои ихт> братински дочека. Изнесе им ђ хлђба и скорупа и понуди ихђ по обичаго, да се мало прихвате. Отацт> сЂдие са свои синови за столђ , погледи ихт> редомг, види, како се румене као руже а овамо неми. Мисао та натера кукавном г б отцу сузе на очи и повиче: Ахт> ! Вожо! шта самћ н сгреиио, кадт. си ме тако лгото казнш ? Домаћинг опази то, иззове отца тога нанолЂ и рекне му: Врате! сећашг ли се? како си тб 1 1 оип > д1 >тетомЂ хватао нтице, и езикт> имђ вад!о? ЗнашЂ ли, да самБ те а више пуга опоминао, да кемучишЂ створа божјега, ерђ ће те казнити творацЂ нбиховђ. — А тб1 не хт ^де се манути. — Зато «адЂ трп1 )ЛБИво сноси казнБ бож1м, кого си праведно заслуж1о; ербо тице, коима са езике повадш, немогоше п Ђ смомђ сво!омђ, Творца свога славити, обтужиле су те предЂ В огомђ, и нећешЂ моћи нигда изђ уста дћце гвое сладко име „ОтацЂ чути." Превео Милошђ НастасићЂ Предуготовиикт,.