Школски лист

2

гнани ; како е добрми Отацг нашг наскоро затимЂ умрео, а Мати нам 'б се отђ туге и горке жалости разболЂла, и садт. у Обрежу, шестг часова огавдЂ отстоећем-Б сеоцу, у земуницм еднои лежи ; како н> тм сладка сестро н ^гуешт. и сђ мале преслице свое раништ., а л се пролЂтосг у ЦвЂгноме долу наимимт, да овце чувамЂ, не бћ1л' тако кош краицару заслуж1о, и сђ тбшт . ббдно стан^ добре Маике мое колико толико отлакшао. — Докле сзмб ово приповФдао, сузе су ми све еднако низт, образе текле и л ихт. задуго зауставити ниеамБ могао, ерг самв се тадт. живо сећао у каквомЂ се ндномђ сганхо сладка и ми^а родителБница наша налази. Господинђ ДГаконЂ тронугЂ моимт. рђчма едва се и самЂ отђ суза уздргкати могао. НанослЂдку ово ми проговори: „Добро дЂте мое утЂши се и немои ввпне плакати. Буди само поштенЂ, скроманЂ, послушанЂ и 6 ого 6 онзлбивђ као што су ти родителви, пакЂ ћешЂ срећанЂ 6 б 1 ти и Б огђ ће обБматвш благосло†свои на тебе излити". ЗатимЂ маши се у джепЂ и поклони ми 6 ђлбш сребрнакЂ, кои н доброи Матери нашои са СБШовиБШЂ поздравомЂ моимђ шил^мђ и цЂлугоћи десницу н4ну, иребБшамЂ У ЦвЂтномђ Долу дне 1 Ман 1850. Твои тебе искрено лгобеМи братЂ Милое. Писмо друго. (Мар1'а пише свомђ брату Милого.) Лчобезпип брате! Прво писмо кое ћешђ отђ мене примити, естБ наижалостнје, кое Ћу а игда у животу момђ писати. Добра Матинаша гоче е на ноћБ преставиласе, а готросЂ смо ледено тЂло нЂно землви нредали. У вече предЂ саму смртБ башЂ кадЂ самв л нри постелБи нћнои с1здила, добБгемо писмо твое. Л га отво-