Школски лист

19

11.10,11» Двброгт. восннганјл. (У писиама одђ X. Шмидта.) Писмо трсће. Милое свогои сест^и МарЈи. Сладка СесОгро мои! Тм право имашЂ. Насв двов смо сад г в права си™ рочадв, и самЂ еданг Вогт. може сс јоштб на наот. смиловати и нама руку иомоћи поелати. Немамт. р-ћчш сг коима бм ти могао оиисати жалостб и тугу кого ми аисмо тв >0 зјдздз . Тко бм то икадт. иолмслити могао да ће добра наша мати ев нами се тако брзо растати морати. Счр гг. 8 пђна насг у наивећу неаолго бацмла, али зато нетреба да у очанше наднемо. Мм хреба са.ао свагда да ири намеги имамо оно што нзмђ е аокоииа мати чеето говорила: Што годг Вог1> ради, то е све добро. Овако треба да мм ммслимо и вЂрувмо, све ако намт, се маого нута чини да нхе тако. Иокоина и нигда незаборавлћна мати нашЈ бмла е добра, побожна и добродћ гелћна. И&ои е еадт. на небу много болћ него шго 1011 е овдђ бмло, и зато умЂсто да е оилакуемо 6ол1ј радуиио се блаженству нћномг. За насв двое Воп. ће се старати, О пђ, к>и рана птице у воздуку до ситости, и кои одђва сђ наиврасн1имг боама иолвско цвВће, ч како бн могао евого разумомт. обдарену дбцу заборавити, и оетавити ехб да пронадну. Пословица вели: кад г Б се нганцм оетрижу Бодг дае топалЂ вћтар г Б; на онђ ће и нама утђху и скору помоћБ ноелати. Неплачим) дакле лгобезна сестро, него се молимо отцу нашемЂ небееномЂ, и владаимо се онако као штп насЂ в мати научила, па ће насЂ благш Б огђ изђ бћде *