Школски лист

66

зло свое припознамо, одма ћемо занв и лЂка наћи Народна школа треба кодб наег с' удвоенБШЂ силама да прими на себе хрвстианска восиитан1е наше дЂце и у име свое, и у име породице, кое намг се, особито по варошима, лко одтуђише одб свега што е наше, а особито одђ свете цркве и црквенога живота. Грешно е мн$те Русс-а; и но н^му некихг нашихг списателн, кои уче да дЂци текг онда о Богу говорити треба кадЂ одрасту, кадт> до осамнаисте свое године дођу. То и томе подобна мн^шн много су зала већт. проузроковала и авнои развратносги и нехристЈннскомг мБ1шленк> и живленго повода дала ! — Наука о Богу, као о Отцу и промислителго света, како намт. м свето писмо у своимђ приповЂдкама, и дивнимг притчама одкрива, лако е за д ђцу поннтна и разумлвива; она е медоточнБП! изворт, кои млађане душе нкихове нанаи и снажи у добру ; нбомт , се моћт, иредставлннн код-б дЂце вечб < ; нбомђ се чувство краснога разв1н, и свеколике идее, о правди поштенм, и о лшбави ка ближнЂму рађаго се изт> прве и ране науке о Богу и о божизмЂ закону. Нема тога средства на свЂту, коимђ се доцнјз релипозно воспитанје тако и у толикои мЂри д <>6 б 1 ти може, као што се у првБшт. дђтинБСтва и м *адости година на таи начин Б о лако одт> валннБгхг родитела и учителл добвга. Па и то е света и неоспорима истина, да он'), што се у ранои младосги у нЂжно и невино дЂтЈе срдце усадило, постае нћгона мила собственостБ. кон га као в1 >рнБ1и анђео хрннителБ крозг све буре млађанога живота, крозг све важне догађае мушкога узрастапа до частнБ1ХЂ сЂдина и до тавнога гроба прати. Знаи дакле учителго, да што ран1е почнешг и с' већомЂ в-.жношћу предузмеш г б религ1озно воспиташа своихђ учепика с' тбшђ ће трудг твои благословен1имг и ЗДраВ11ШЂ пл0д0м7> уродити! ЗнаШЂ ли тб1 учителго