Школски лист

82

у сношен1в довести, и о свему т ме дЂцу испБ1тивати, пакЂ пазити да се тако владам као што имт> наученвш текстг ирописуе, то су поелови учител1;ви а не задаванЂ лекп,1н и испБ1тиванФ с' кнвигомг у руци. Наука в!)ре треба да забавлн д-ђчхм сиагу уображанн, да имт, показуе примере за угледг и подражаванЂ. Добро е познато, да е снага уображана кодђ д-ћце веома радена, ака и жива. Снага та потребуе раане за свои развитакг, и то не ране обичне и свакидашнЂ, него изванредне и чудесне. Ал' башЂ такову рану дае дфци и свима лмдма света иравославна наша црква. Она д^ломт. учи да благочест1е не треба да буде само забава хладногт. разума, него по преимућству посао душе и ердца. Не сме дакле ни наука вере састонги се у мртвомг знанм и изученм речш и кнвига, него треба да буде украшена примБрима, кои су дЂци мили, чудесни, подражанГн достоина и за правило живота служећи. Све го пакт. само се онда може ностићи ако се наука в^ре на основу библичне пов-ћсти и у Форми приповЂданн предае. 1оштг су вселенскш учителви и светителБИ црковни у четвртомг и петомг столећу особито преноручивали предаванб библичне Иетор1е. У нов1е време особито су педагоги и свештеници римски и протестантски оваи начинг препоручивали. Па и подт. наст. Србалн у прошлом -б столећу и у првои дес-етини садашнБи покоини и нигда незаборавлЂни директори Авраамт, Мразовићт, и СтеФанБ Вуиновски предаванЂ библичне Истор1е особиго су препоручивали, а 10ШТ-Б имамо живбгхђ сведока, кои сђ умилен ^мЂ и сузама благодарносги сећам се негдашнћгЂ ревноетногг свештеника сомборскогЂ Атанас1н Зарића, кои е приновћдамћи библичне Истор1е и толкумћи св. евангел1е