Школски лист

141

СшрпкЈ смертк попрлка, — смрћу свспомт., Суправо воскресениемЂ своимђ) смртв погази, (уби, уништи, победи е). и сЗфимг ко гроБ-Кха жикбгх длроклка, — и (онима) што су у гробовима, (што су умрли), живот'в дарова, (животт. даде, вечни, т. е. и нби ће све воскреснути, и носле суда, животч. вечни по заслуги дати; неће смрћу уништени бити.

ДуХОВНМИ 110СТТ». (Изђ толкован1н златоуста на кнвигу Бвпја ЧасгБ I. листђ 54.) Мн имамо кроткога и човЂколгобивога владику Христа, кои ништа одт> насг нетражи, што 6 б 1 онагу нашу превазилазиЈО. Непотребуе онт. одт. насг само просто уздржате одђ ела и пића, и не тога ради да 6б1 мб1 не ели,*) него зато, да 6б1 ми кадт. носвршуемо наше житеиске послове, остало слободно време на подвиге духовне и на добра дЂла употребили. И гако, кадт. 6 бх мб! ц6лб1и животђ свои трезвено проводили, и само толико ели, колико е нуждно, да нашу гладЂ утолимо, и кадг обг 1оштђ покраи тога васцЂиБШ животт. у добрБ1 дЂли проводили : то МБ1 онда никакве номоћи одб поста потребовали не 6б1. Но будући да е нрирода човеч1а унила и клони се к' раскоши и к' неумЂрености : зато намт. благш и човЂ^олгооивбш Богђ даде постб зарадг лека, да 6б1 се у време поста и раскошЂ пресЂкла и старанЂ за земалћска блага замЂнило сгаранћмБ за блага духовна. Зато ако има таКОВБ1ХЂ лгодш, коима слабостБ тЂлесна досађуе, и кои неадући — ностећи — обстати немогу; ТБша савЂтуемЂ, да тђлеснои слабости нопусте, алЂ зато да себе нелишаваго духовне користи, него да се за нго с' *) Не као цЂлв, но као средство. Прим1>тба нреводигел^аа.