Школски лист

205

Као гато здрава рана крђчи тЂло, тако читан15 светБ1ХБ кнбиг . ј ' крЂпи душу, снажи разумЂ , одвраћа нзсђ одт> зла и тако рећи на небо наст, нреселава. КаДБ сте у цркви неразговараите се о коечему, него мотриге и слушаите што ее тамо чита , да с' ползомђ изт» цркве изађеге. Бол-ћ 6б1 ти 6 б1ло, да ниси у цркву ни дошао, него што си у нбои неназећи безпосленг стаао , ил' своимт. разговоромт. друге лмде саблазн1о. Будим I у црквл смЂрни и веома пажлБиви, и гледаимо да изнесемо отуда добру науку, не само зарадт. себе, него да с' нвоме свое млађе, другове, пр1ател1Ј и саме непрјнтел^ поучитн и на добарЂ путЂ изводити можемо. (Продужиће се.) Ш того/јт, Б огђ дае, добро е. *) Ахђ нашто е та толика врућина, — уздане Мила при жетви нестрпелБиво знои са врели образа утирући. Нашто е толика врућина, то ћу ти други редЂ казати, рече хои маги, а за садЂ само то, да Богђ вућину дае, а све што онђ дае, добро е. Мила ућути, вЂругоћи матери и оадЂ као свакадЂ, и усилисе врућину мирно и стрпелБиво сносити. КадЂ диба жетве прође и врућине попустише, а ладовна и богата есенЂ наступи, и дође време бербе воћа: красне нбуке, еладке крушке, мирисне брескве и благословеле шлБиве и лозе, опетЂ Мила, све то у башти видећи, уздану и рече: о какво намЂ е красно и сладко воће Богђ дао, право ти мати казуешЂ, да е онђ наимилостив1и отацЂ нашЂ. бсге Мила, одслова 10и мати, и опетЂ си ти пре некогЂ времена, и то башЂ онда почела нестрпелБива *) За девоачку читанку.