Школски лист

242

и отдана. Свака противноетв. свако одступан^ и цепанђ школе одђ цркве приноси школи несрећу, назадакг и проиастЂ. Погледаимо саио у исторхго наше ербске школе, пакт. ћемо се о томђ ув^рити! Да 6б1 мб ! отношен1а школе кђ цркви бол^ћ познати и точн!е опредЂлити могли, бацимо погледЂ на новорођеногЂ младенца! Свемогућш Творацг став1о га е у наручхн н4шне матере, уливши у срдце н^зино неограничену и наисветјм лгобавв према свомђ одоичету. Па при свемЂ томт. христјанско дЂте н1в изклнјчива влаетитостђ своихђ родителл, него оно принадлежи 10ШТЂ цркви и држави. — КаДЂ е Хриетомг спасител ^мЂ на землк) бачеио горушкчно сЂме узрастло, и великимЂ гранатммБ дрветомт. постало, у коега ладу силни народи ере&у, просвЂту, и спасешв уживаго; онда е текг и држава увидила, да е и н$на дуж"ностб за воегшташе младежи старати се: Пре Христа међу незнабожкимЂ народима нигдЂ небвшше народНБ1ХЂ школа. РодителБи бБ1нху тако рећи неограничени госнодари свое дђце. НБима на волш беше оставл^но воспитати или занемарити свош д^цу. Истина у гд1зко0мђ градовима Итал^е и Грец1е налазаху се школе за мугаку и женску д$цу, али то бвшху само првватне школе за имућну дћцу, коихђ родителБИ посебице или ревеномЂ плаћаху учителЂ. За сиротинш небБ1нше ни вдне школкце, за нш се нитко нестараше. ТекЂ онда, кздђ е &ухг спасавашће науке христове лшде изђ мртвила пробуд1о и довео до познаванн свогђ човЂческогг достоннства и свогђ вб 1 Сокогђ опред1>ленл, текЂ онда када светБШЂ крштен ^мЂ препорођена чеда Бож1а еданЂ другога као рођену браћу ематратн почеше; постала в обштенародна школа за сву христ1ннску дћчицу безЂ разлике станн и имана родителвскогђ , постала е христ1ннска школа, ко1ои е главно начело: дЂцу воспитатв, да се иа Христа угледаш, да