Школски лист

326

Таи камен -б зове се по вароши Магнезш у малои Азш, где се први рсдт. нашао и познао, магнетг; а та гвожђе привлачећа снага, зове се магнетска снага. Магнетска снага може се и свакомт. другомт. гвожђу особито челику саобштити, као улити; и то се онда зову художни магнети. Кадт. магнетт. тако виси, да се слободно окретати може, онђ увекг ма како окренутЂ био определЂнЂ вданЂ правацт. а то е између шга и севера узме, и само се у томт. правцу стани. Магнетг нема на свакои точки свохои еднаку снагу, него негде е нчи, негде слабш. Две точке, где напвећу снагу има , стое увект. на противнимт. краввима една одђ друге , и те обе точке зову се полови магнетски, а на средини између оба пола магнетЂ в наислабш. Оба та пола или те обе наинче точке у магнету лако е дознати и наћи. КадЂ магнетЂ у ковачину илђ гвоздене опилвине туримо, ове се на те две точке наидеблЂ наваташ. Будући да се слободно висећи магнетг увекЂ тако окреће,*да еднимг кра!омг на сЂверг, а другимт. на мгђ земл^ показуе, зато се и зове оно с&верни а ово мжни полг илђ краи магнета. Привлачећа снага магнета била е готђ у наистариа времена лшдма позната , алЂ за оваи определени правадЂ слободно висећегЂ магнета знасе текЂ одђ 14огђ столФтин. Овимђ своимђ своиствомђ гогђ и северЂ показувашћи магнетЂ в веће уваженЂ добио, него наискуподенји драгЂ каменЂ, ерЂ овимђ в онђ постао обштимЂ путовођомЂ крбзЂ сва мора и океане. Одђ челика начиаЂна танка и плБосната. а художао магнетисана иглаца, зове се магнетска игла. Та иглица свошмђ средомђ ко на ваги на едно узиравлЂно вретенце тако ставлђна , да пе лако на све стране окретати може,