Школски лист

359

тако ил ! 10ШТЂ горе безобзирце грЂшв? Уподоблнва га псету, кое се враћа на свого блбвотину. и нешсг(жддти врдтл л^оего, и даи ми неосуђивати брата мога. Даи Боже, да д неосуђуемЂ мога брага. С' коима р^чма налаже намЂ Христосг СпасителБ да неоеуђуемо свогг ближнЂгг? Зашто видишг трунг у оку брата твога. (Види ИзреченЈн изт> св Еванђел1н за иисанЂ диктандо) Знашт. ли кош народну пословицу што наст. учи, да треба свое мане гледати, а друге лгоде не оеуђивати? Свакш нект. испррдг свое кучисти. икш Едлгослокенг еси во к1жи к^кшвг дминб.*) брг си тб 1 Боже благословент. у вЂкове вЂкова. Аминђ. Кукавнца. (Леки,1а изт, нар. иеторјв.) Између сви птица кое се облето кодг насг находе, кукавица е една одб наизнаменитш. Нала пословица вели: по песми се тица познае. Ово е кодђ кукавице наиочевиднш случаи. НЂна е песма нешто сасвимт. особито, нити е весела, нити има каквогг извиннн^ и опетЂ е лгоди радо чуго, врт> пролеће предказуе. Кадг пева, онда крила отобили, а репЂ дигне и разшири као ћуракЂ, пак -б гушу напне и тако нЂну пеему пева, где при првомЂ гласу главу што већма може доле спушта, а при другомЂ гласу, што већма може у висђ диже. Чинисе, као да се изђ петини жила упинЂ, да е само далЂ чуго. Али чимђ нвиман^ осети да е ко вреба, одма прне и одлети, тако е страшлБива, и Богђ зна одкудЂ изђ далека опетЂ песму пусти. Зато е лако кукавицу чути алЂ тешко видити, и врло е редакЂ човекЂ кои е чуо ние, ал' 1ошђ далеко ређи, кои е видио. * Видн : Часосло†церковнми. Ова нрекрасна и науке пуна молитва треба да се чита о свршетку свакога часа сђ метамемт.. Нека и нго д1ЈЦа напаметЂ науче, и читаго,