Школски лист

363

н)Жноазилтекимт> островима, по занаднои Индш и гожнои Аа1ерин ,и равеадили, и има већт. 200 год. како га у великимЂ разсадницима негуш. 'Га зрна купуемо ми у дућанима на Фунте и лотове, пакг ихђ у тавицама на ватра пржимо, после сигно самелђмо ил' изтучемо ц вреломг водомђ попаримо. То е каФа. Млого м^лиона лшди пиш свгши дант. кафу, ал' мало ихт. има, кои знаго ил' питаш, одкуда се каФа доаоеи, и како е могућно, да се лотт. каФе тако 6Фтино добае, кадт. сваки лотђ изђ тако далБни земала донешент. бити мора. Да би ми н. п. имали коегг доброгт. принтела у Моки у Аранскои, где наибола каФа расте, и кадт. би му писали: „будк тако добарг и пошлби ми едну Фунту каФе наипречимт. путемт. и кое би све зем*$ морала та Фунта каФе прећи? Таи наипречи путг био би ево оваи: одт. Моке, црвенимт. моремг до Суеца, одатле сувомт. землБомг преко Каире до Александрие, одатле опетг средиземнимт. и лдранскимт. моремт. до Трста, кое е наивеће аустриско морско пристаниште. Овлашно узето износи таи путЂ нреко 300 аустриски милп. КадЂ би намЂ дакле таи напп> добри принтелв ту фунту каФе поклонио, моро би е у Моки на лађу дати до Суеца, одатле би се морала на камилама до Александрие донети, ту опетт. на лађу узети до Трста и одатле на коли до наег донети. То све неби могли искати да намт. се забадава но?и , пего е право, да за таи преносЂ транспортЂ, платимо. Да узмемо, да би морали за свако 10 милн само 1 краицару платити, кое е башЂ мало, то би насЂ поклонђ таи већЂ у Трсту 30 краицара коштовао, (зашто?); а ми е добинмо озде кодђ насЂ у дућану одђ трговаца, кои е ние на поклонЂ добио, него е купао и кои мора понешто и добатка имати, опетЂ готово за 30 краицара. То в проФитЂ коегЂ одђ трговине имамо.