Школски лист

367

и многимт. неволлма, едва се довати брега нЉкогт. острова. Гиаданг, нагг и сваке помоћи лишенг упути се онт>, оплакивагоћи свого судбу, дублФ у средину землЂ. Нбко време тако путугоћи угледи онђ издалека н1>к1и градЂ, когђ жителБи са великилЂ ускликомђ идаху му на срВтешв. „Слава нашемт, цару викаху ови, посаде га на прекрасна кола и унесу у градг; уведу у царскш дворг, огрну пурпурнБШЂ огртачемЂ, украсе га цзрскомт. круномт, и посаде на свои престолт,. ВлагородницБ1 и великаши земл^ приступаху му са осо 6 итбшђ почитан1емЂ, падаху предЂ ногама нБговбјмђ, и зав^товаху му у име цЂлогђ народа вЂрноств и покорностБ. Сђ почетка е новбп ! царт. све ове сниности само за нЂкш л 1 јпђ санЂ сматрао; но постоино траан1з среће н^гове не даде му доцн1е двоумити, да су чудна ова приклгочета заиста истинита. — „Л незнамЂ," говораше онђ у ееба „шта е чудноватБш народЂ оваи обчараги могло, да они нагогЂ и убогогЂ странца, себи за цара изберу! — Нити они знаш, тко самБ, нити пБ1там, одђ куда самБ н, и посадише ме на свои престолЂ! Какви еу то особити обичаз, какви ли закони у овои землБи?" — Тако е онђ о томе разЈ ;ишлнвао, и нунЂ лшбопитства, дознати узроке и поводе таквБ1ХЂ догађан, заклгочи онђ едногЂ одђ евоихђ министера, когђ 8 за честногЂ и побожногЂ човЂка држао, о томе питати. — „Министре!" рече му онђ едномЂ „зашто сте вб1 мене себн за цара изабрали ? — Како сге вбх могли знати, да еамв н на ваше острово избаченЂ? — И шта ће на поелћдку еамномЂ 6 бгги ? —" „Гоеподару!" одговори му министзрЂ „жигелБИ овогђ острова измолили еу шштђ пре много стотииа година одђ свемогућегЂ Бога, да имђ еваке године по едногЂ АдамовогЂ потомка пошлЂ, кои ће ихђ управлати. Богђ е молитву НБИхову