Школски лист

422

Зо6б валн на кантарг мерити, тако се наибол^ мера зна. Са прегрешима и одђ ока давашћи нревариее човект.; ерЂ вма зоби шунл^ и нразне,-а има е иуне и тешке; и кадЂ би кгео сваки зооб купугоћи на ову меру (кантарЂ) а не на ону (мериде) куповати, и цену споређивати, онда би видио, да има ту нрилична разлика. Веште газде неметну никадт. целу порциго зоби нредт. конл наедаредт., него е на трое ноделе, накЂ едно за другимт. даго, алђ не нре другу, докђ ние нрву сасвимЂ начисто поео; тада конв лагано еде, и бол^ му прин, и неразсишгћ е, Сваке недел^ барЂ едаредЂ но едну шаку соли у зобв помешати и дати, врло е пробитачно; одђ тога конб лепу снину длаку добие. И сено треба да е чисто и здраво, не ужежено, ни плесниво; а трава нека е увекЂ малко пресушена, а не мокра ни росна. НикадЂ невалн зобв ни е' травомЂ некмолЂ носле, него барЂ на по сата пре давати, другчие жива одилази, и бадава се траћи. Ранити валн у одређено време, и то валн тврдо држати. НаиболЂ готромЂ ноднемк и вечеромЂ. За раненБ валн увекЂ барЂ два сата времена дати, и нитђ одма иза умора ранити, нитђ одма носле ране нрезати и вилти, него барЂ но полђ сата одуха дати. Ништђ већма конБма нешкоди, него напречацљ менннЂ ране; зато веште газде, сваки данЂ се номалко више одђ нове, а све помалко манћ одђ старе ране даго, докђ начисто на нову непреведу. Наиглавнии е законЂ при раненго конн, доволбно имђ ране давати; бол^ млого нсгђ мало; мало ране никоемЂ зверу толико нсшкоди, као овоме бадромЂ и жестокоме. Наша нословица вели „рани кона као брата, а тераи га као душманина"; а аранска вели ; „са