Школски лист

594

сваку стварБ на свое м$сто оставимо." — бнше одговорг д$чш. Кажите мбг д ^ћцо, води ли оваи путг у К.? Они ми на то учтиво одговоре, и двоица одђ нби понуде се да ме до никле пропрате. Л имг то недопустимг, ерЂ самт. путг добро знао, него ихђ похвалимђ са доброгг владанн нбиховогђ , а они ми благодаре, и желећи ми срећанЂ путЂ разиђу се свакГи сво10и кући. Као што рекохЂ дЂца ми се ова ако допадоше, и а наумимЂ изв^стити се о станго школе у мЂсту Н; ер тако смерну, учтиву и добронаравну дЂчицу 1 оштђ нисамЂ видио. Наскоро затимЂ састанем се са грађаниномЂ еднБШЂ изђ Н. и поздравивши се с' нБиме приповФдимЂ му како самЂ крозЂ н 1 јгово м^сто прошао, и какомисе дЂца тамошнл допадаш; по свои прилици, додамЂ а, имате вбг врло добру и валнну школу! „Тако е брате, одговори онђ, мб 1 смо срећни са нашомЂ школомђ ; нашои е школи тешко пара наћи. М б1 нетерамо д^цу у школу, него се дЂца сама за школомђ отимаш, и едва чекаш да у школу иду." Л на то примФтимЂ, да тако ние свагдЂ, и да познаемЂ у своме селу многе лгоде, кои велику муку с' д1>цом имаго докђ ихђ натераго да у школу иду. „Тако е 6 б 1ло некада и кодђ наСЂ" одговори, онђ , „али е сад сасвимђ другчие, па да видите само како радо и лако дФца наша садЂ уче, и како се радуго кад што науче. И штогод науче, то одма у животу употребити уму. Само да чуете како лЂпо библичне и друге приповбдке приповБдаго; како уму све празничне тропаре одпонти, и протолковати; како знаш Еванђелхн и погдВкои апостолђ на просто казати; како лЂпо и разумлБиво читанку и сваку другу кнвигу, кон имђ до руке дође читаго, и оно што прочитаго своимђ р$чма казати знаду; како лФпо пишу, и свашта штогод у кући треба на паметЂ вешто прорачунити уму. А лђ 1 оштђ н1е то све што намЂ д^ца изђ школе са собомЂ донесу. Нбихово