Школски лист

671

блага свезаражугоћа и сверазвеселшгоћа светлоств. Красна светлостћ саедииЂна са миломђ маикомг лгобави, коа се изнадт. вода ношаше, дигну се прво у висине , и разастреше тамо златно готренћ небо; затимт. се спустише доле у дублБине, и пробудише сав животђ у нБима; они изведоше и узвисише землго из воде олтарБ вечноме , и посуше е мириидама вечитоподмлађугоћегт. се цвећа ; животђ даше наиситниему прау. А кадЂ мора и дублћине , землго и ваздухг животомђ изпунише, онда тио светугоћи се едан другои рекоше: садЂ и човека да изведемо, нашБ ликт>, и подобие онога, кои небо и землго створи. Тогб часа сиђе животђ у прахЂ, 'а ту сину човека божаствен лик; лгобавБ изабра нЉгово срце за свои наимилји стан-Б, Превечни отацЂ виде, и виде да е све добро, ер све испунише и све обаспше н^гове обе наимилие ћери, свеоживлгогоћа светлоств и сведржећа лгобввБ. Што тако незадоволБно погледашЂ на оваи свет замишлбни мудраче; хаосЂ е у редЂ ставлЂнЂ, стави се само и ти. У вечномЂ животу е само радован-ђ човечие, а у светлости и лгобави блаженство творца. (Продужиће се.)

Богђ бранн слабе, а казнн злочннце н невалнлце. Близу вароша Диепа у Францускои има манастир еданЂ, и у томе изнадЂ црквенихЂ врата изрезано е вукЂ, нгнЂ и кочићЂ. Ова резбина учинбна е по преданиго ОВИМЂ ПОВОДОМЂ. бданпутЂ пуете у ограду црквену нгнЂ да тамо пасе. По свои прилици боећи се, да ће неискусно нгнђ и тало тумарити , где неби требало, вежу га ка« луђери за уже, а уже опетЂ за кочићЂ, кои е био у