Школски лист

46

еднога, кои му се наивећма допадаше питагоћи: „пошто е оваи кипђ? АвраамЂ му некте одговорити, него га упита: „Смем ли ге запитати стари, колико ти година ?" „Осамдесетт>" одговори старацг. „Осамдесетт. — викну зачуђенЂ АвраамЂ , — и ти тако старЂ оћешЂ томђ кипу, што су га гоче могђ оца слуге оделнли, да се кланашЂ! СтарацЂ застиђенЂ овимђ окрену ее и оде, Мало за тимђ дође една отмЂна госпођа, и донеса†едну велику цвећемЂ окићену чиниго пуну ела пружи е Аврааму говорећи: „ево донела самЂ дарЂ Воговима, метни предЂ нби Аврааме, и моли ш, да ми милостиви будну! „Метни имђ сама — рече имђ срдитЂ АвраамЂ, и видићешЂ, колко они за тебе и за твои дарЂ знаго, Жена учини то; а АвраамЂ се довати едногЂ чекића, и стаде еданЂ по еданЂ кипђ лупати, и све ш разби до еднога наивећега, коегЂ цела остави, и коемЂ чекићЂ у руку задену, пакЂ онда жени окренутЂ рече: „ето ти гвои богова, коима се кланашЂ и мо» лишђ" и са овимђ речма одби и жену одђ себе. За тимђ непрође ни еданЂ часакЂ, алЂ ето се и Тара кући врати, и како се зачуди, кздђ ову грдну на киповкма учинЂну штету оиази: -,Шта е то Аврааме, — викну срдитЂ Тара — кои се то безбожникЂ усуди, наше богове овако зло уредати." „бдна жена дође — одговори АвраамЂ — и донесе боговима таи дарЂ, а ови млађи, кои одавна ништа ести не добише, пруже брже бодЂ руке за еломЂ, и сташе се отимати, нечекагоћи дозволђна одђ старешине свогђ ; на то се оваи разсрди, н довати†чекићЂ, ето ш за ту аепокорностћ све »оби. „Шта — викну срдитЂ Тара — зарЂ оћешЂ ш мене стара за будалу да држишЂ; зарЂ незнамЂ а, да