Школски лист

63

дозволФно еети, а одг оногб забранЂно н^га а н$гов а потометва ради. Само едини Финиксђ , ондашн&и царг међу тидама, кои свое гнбиздо на гранама истогг дрвета имађаше, онг едант> могаше и одђ тогђ плода рааити ее безсмртин раномЋ. А кадг лакома Ева к' дрве &у незнана приступи, да одђ плода окуеи, онда бинше, кадг оваи крилати сведокт. истине с' дрвета свои гласг диже говорећи: „Праварана, кудаеи се занела, куда лакоме очи дигла; тежишг за мудрости, а да себе нагу нађешг, и да себе еиротомг оеетишг, рада си богинБомг бити." — Алђ Ева нееметаше очим са закраћеаогЂ плода и лукаве варалице змие, него божиго заповестБ преступи, некте поелушати опомена ове пророчне твце, А кадт, одма за тим и смрт на сва створенн сиђе, онда само ову верну тицу Бог за вечитогЂ сведока неумрле истине остави : алт. и пватт !Т"р->до т?ао тт остала животна створенн изђ ооигели невиности изаћи, и почемг ни тице више у слоги и лгобави неоеташе, већЂ се и оне као и сва остала животна раздирати почеше. то некте више ни царомг нбинимђ остати, и нФговђ некада сретни престолђ заузе аидукЂ међу тицама, крвожедни орао. Ни еамо безсмртие немогаше Финиксу у овомђ емрћу зараженомЂ земномЂ воздуху другчие остати, него преображанЂМЂ , б'ошмђ се после сваки етотина година опетЂ с' нова подпуно подмлади. КадгодЂ му оваи час дође, онђ у раи, у ко1и е само нФму ући дозволФно, уђе, и онде са увелимЂ и осушенимЂ гранчицама с' дрвета шивота и с' дрвета познана ватру наложи, на ко1ои му ее еви уди разтворе. Гранчице одђ дрвета нознана и мудрости нанееу му емрт, алЂ пламенЂ одђ грана е' дрвета живота животђ и нову младостБ, а потомђ опетЂ изђ ран изађе и у свош се пустинго повуче, те тамо за раГомЂ ндикуе ова едина редко виђена и непослушана тица, сведокЂ неумрле истине.