Школски лист

78

а у руци држаше евирку одђ кое они сладки гиаси долазаше; и учини ми се, као да исти пастир пунт. лшбави кђ нбоизи као маици сво1ои пође , али га на едаредт. изчезе. — На ово нестаде и сна, и пробуђенои одт, ена маики учини се да зора другчие него досадг као крвава излази, те она са тешкимт. срцемг кт. жртвопринашанш пође. Браћа иринеше и свршише свое жртве, и родителБи се дома вратише; ал кадг о вечеру бинше , и ни еданг ти куЋи недође, мати пуна стра за млађимг пође одма тражити га и звати, али га ненађе, до н4гово разсуто жалостно стадо; тако тражећи дође и до жртвеника и како се поплаши, кадЂ га ту у крви лежећа опази, беле ружице нЂговомђ крвлм поливене, а Каино†нук изђ едне недалеке пештере чу. ОбнезнанЂна паде на ладно тело сина свогђ, и таи ма 1ои се по други ред-в онаи исти сан указа. Пастирг, што га у новомђ рато виде, биаше н^нђ синђ, румене ружице етонше му око главе, изђ нЂгове арФе излазаше они мили гласи, уз кое 1ои овако казиваше: гледни небу и звездама плачућа мати, види оно снино коло звезда, те воде у друге луге, у лепши раи него што си га ти у Едену имала, где румена р ^жица незиности лепше и пуние цвета, и где се сви уздисаш у сладке гласе претворе. Сђ овимђ нестаде сна; мати се диже као окрепл$на са мртвогЂ тела синовлн, и кадЂ га жалостни родителви у зору сђ нова свошмђ сузама окупаше, онда га сђ ружицама сђ нФговогђ жртвеника накитише и подђ жртвеникЂ саранаше, башЂ кадЂ зора руменити пође, кон ее тогђ дгна много лспша указа. Чеето сеђаше уцвел$ни родителБи до пола ноћи на гробу нЂговомђ , гледагоћи небо и оно велико коло звезди и тражећи евога милогђ пастира.