Школски лист

88

не одпаднемо, да се неоднадимо, да неодстуцимо одг науке те. Дфе во г/иголднног Дггвли слово вмсч к изк-кстно, и ксако прест^гшнУе и шслг>ишш прлкедное прУдтг /издокоздлАнУ«: Клки; Л1У оув^жимх ш толиц^ма нердднкшб сплсенУи: ежг злчдло прУемше гллголлтиса ш Господл, слушлкшилш ка нлсг изк^стиса . брг ако е она р^чв,она наука кого говорише, нроповедаше Анђели, извЉстна, утврђена, ако стои и ако е исгина оно што су Ангели (Божш иосланици) говорили; и ако е свако нрестунлен-ћ и ненокорностБ, праведну мазду (каштигу) нримило : Како ћемо мбг иобећи немаривши за толико спасен1е, кое е иочетакт цримило говорити се од б Господа (кое снасен1в поче Господг Јисусг проповедати,) и одт, онихт>, кои су чули нотврђено 6 б 1 међу нами то спасенхе: и они кои чуше Христа, утврдише међу нами нФгову свету Науку,

У шрећу неделц] великогг иосша Евангелие одт> Марка гл. VIII. зач 37. Рече Господ^: иже хоцЈетх по ллн! ити, дј шквр•КСГСА севв: и К03ШТ2 Кр6СТ2 СК0И. И П0 МН^ ГрАдп'2. — Рече Г осподђ : ко хоке за мномг да иде, нека се одрече себе, и узме крстБ свои, и замномт. иде. иже бо А\\1С х0ц јгт2 д^ш2> ск010 спдсти, пог^битж |о: л иже дфе пог^витх дгГшг( сконј мгнв рлди и гклгГ6Л1Л, тои сплси'2 10. — 6рт> ко хоће душу свом да сачува, изгубиће е; а ко изгуби душу свого мене ради и Еванђелиа, таи ће е сачувати. К да бо ползл челок-кк!?, л\\ч пришарлфетг мУра