Школски лист

99

па ће се валвда екоримт. и код наег у овомђ погледу напредовати. Оеобиго е нуждно навикаваги д^цу изђ малена на оне врлине, кое су за нби наинуждн1е, а то еу поштованб родителн, и покорноств родителвима, учитеЛБИма и старешинама, то су две ваивеће врлинз дђ; затимЂ чистота, поредакЂ, стидђ или благообразностб , радиностБ, штедлБивостБ, умереностБ у елу и пићу; поштованђ туђега имана и туђе чаети, доброчинетво, уелужностБ, учтивостБ, слога, праштанђ увреда, ностолнство у добру, трпелБивоетБ, смФрностБ, побожноетБ и благодарностБ. Кђ свима овима врлинама наилакше се почетакЂ замеће у дому отчинскомђ и у породици, као у живлм у коемЂ дЂте прво воспитан1е добБ1Л. Алђ у народнои школи могу се еве ове врлине кое породица д-ђтету даде, уеавршити, учврстити и попунити, а и сами невалнви и шкодлбиви обичаи ту ее одвикнути могу. Ако учителБ навикне дЂцу да умивена, очешлана и очишћена у школу долазе, да тако свагда и предЂ св^тђ излазе, да свое ствари у реду држе, да туђе ствари нипошто не присванго ееби ни на силу ни крадомице, ни преваромЂ; да упражнен1н чието и марлбиво списана на време у школу доносе, да у цркву и у школу на време долазе; да се одма измире кндђ еданЂ другога увреди, да у елоги и лгобави између еебе живе; да едан другоме помажу, и да еданЂ другоме на услугу готовђ буде; да еу прилЂжни и иажлбиви , да никадЂ узалудЂ време непроводе нит' дангубе ; да чуваго свое кнБиге и халвине, те да нмђ ове дуже траго; да штеде оно што имаго; да родителБима своима буду поелушни и да ихђ као евов еаивеће добротворе поштуго, и да свакоме, ко имђ добро какво учини благодарни буду: то дЂци еи напаметЂ неће пасти да се томђ лЂпомђ реду и обичаго добромЂ про- #