Школски лист

150

танш, гд^ бФше Лазарг што умре, кога подиже изђ мртвихг. Соткоришл же в.и^ кечерк) тг? и ЛУрда слг(ждшг: Длздрћ же бдинх в-к ш возлгж41|1и ; \2 сх нил12. Зготовише му вечеру ту (у Витанш), и Марта служаше, а Лазарг блше еданг одт> онб1хђ кои сеђаху сђ нвимг; ЛазарЂ и вмше нби вечерали су сђ Исусомг заедно, МдрУл жг пр'|ел1ши л|'трг> мурд нлрдл пУстГкл лшогоц^нна, по/илзл ноз4; Тис^сок^, и штре кллси ско1ши ноз^ егш: хрдминд же исполниса ш кони млстн еллговонн'^1 а . А Мар1н (сестра Лазарова) узевши литру — фунту, — мира нардова правога, *) помаза ноге Исусове, и отре косомђ сво1омт> ноге нЂгове: а кућа се напуни мириса одт, мирисавога улн. Глдголл же еданг ш оученикг егш 1г(дл Сшшнокк ГскдрУштскУи, иже х^тдше его преддти : 'Гада рече вданЂ одт. ученика н4говБ1хг ЈОда Симоновг Искарјотски, кои га хотнше продати. Чесш рлди лц-ро сУе не продлно вистБ нл г гр«х 2 ст^х 2 п^назб, и длно НШЈЊ1М2. Зашто се ово миро не нродаде за три стотине новаца (динара), и не даде сиромасима ? С!'е же рече, не гако ш ни|цих2 печлшесА. но гако тдтб в г к, и кокчежецг илтћлше и кштлелмл ношдше. А ово рече (ГОда), не што се засиромахе стараше, него што беше татт., **) и ковчежићЂ имађаше, и ношаше што се меташе у н4га. Рече же 1ис^сх : Ие д^ите ед, дл кх ден^ погревен '|А л1оегш соклкдетг е. А рече Исуст.: Не дираите в, нека у данг погреба мога сачува га; оставите к>, она е кугшла то миро за данЂ погреба мога. ***) »Д У.Р авоГЂ - чистогзј , непомешаногЋ, нардовогЂ ули ,,,Ј ћР а ДЛБивацЂ, али овде зиачи благаиникт.. ) шртваце су кодђ Евреа и другихЂ старм \Ђ народа ул $МЂ мириеавммЂ мазали; сђ тога се и садЂ ио обреду наше цркве преливаге мртваци улЉмЂ и виномђ.