Школски лист

164

да надЂ свВтомг влада вћчна правда, кон многопута гоштђ овд^ доле на землви добродЂтелв награђуе, а порокЂ казни, и свакш такавг христ1днинг живи у тврдои надежди, да има с' оне стране гроба за насг другш далеко савршеши свЂтгу коме ће се све оно изравнати што нам г в се овдћ неправо и неразумлвиво чини, и у коме ће сваии чов ^ кђ предстати морати са дВли свои предт. Оногђ неумитногЂ Суд1ш, за кога писано стои, да ће судити живима и мртвима. Па при свемЂ томђ увЉренго и при свои тои надежди, виђаио мм опетЂ да погр^ЈЈИ и наиболвш христ1пнинЂ, виђамо да и наивалаиш, иокраи све свое тежнЂ и труда, н1е кадарв са дЂли свои себе свагда предЂ Богомђ оправдати; ерЂ плотска наша волл непрестано вогое противу духовре и зароблнва насЂ подђ Гр1>ХЂ ! Кад е дакле тако кодђ одраелвгхв и савршенмхЂ лмдги ; то у колико се ман1> може одђ д1зце очекивати, да сама но себи савршено покорна буду закону моралномЂ и доброме обичам. Д-ђч!!! воли шштђ н1е толико снажна да може искушешама противстати и нви побЂдити, и збогЂ тога е како у домаћемЂ тако и у училиштномЂ воспиташм нуждна награда, да 6б! се нБоме д^ца у добру утврдила, добро заволЂла и постолва у нЉиу остала, — и казнв, да се нвоме дбца одђ зла застраше, да увиде да зло д-Вло рђаве посл -Јздице за собомЂ повлачи, па да та «о омрзну на невалалство, и да се на добарЂ путЂ опетЂ новрате. Награду не валн сматрати као цЂлб , него само као средство. Д$ца кон су кодђ куће хрвстјанеки воснитана, налазе награду за свое добро дЂло у самомг срдцу свомђ . За такову д1>цу била 6 б 1 већЂ велика каштига то, кадЂ не 6 б 1 см^ћла добро какво учинити. Оваковои дакле дђци нису нуждне награде, ван ако не ва примФрЂ другима. Умилнтђ погледЂ воспитателФвЂ,