Школски лист

204

27 барнка турскихт> отето е. У бош томђ Сомборци су се ако одликовали, и нбиховђ каиетанЂ Марковићг ту е ногинуо. Год. 1697. септембра потукли су Срблби нодђ предводителБСтвомЂ кнеза Евгема Турке кодђ Сенте, и у тои 6б1Ти , и отликовали су се Сорборци, и спомент. нђзинђ и до данасЂ се задржао у пословици: „Добмо ко царЂ (Турскш) на Сенти'" кон се иословица у Сомбору и данасЂ врло унотребллва. Друпи капетанЂ солборскш 6б10 е сбшђ Доминика Марковића Ђорђе. Да л' су ови Марковићи и нздђ Србвма источне вФре унравлнли или су само бунФвце предводвли, управо се незна, али то се нмачно знаде да е после Ђорђа Марковића главнкп! комевдантЂ сомборскога шанца обш СБШовацЂ последнЂгЂ деспота србскогЂ, гроФЂ 1ованЂ БранковићЂ, овд^ познаткш нодђ именомЂ кнезЂ Ннко БранковиЛк. Оваи великш мнакЂ и знаменитвш мужЂ управлно е као воиничкш и грађанскш повелителБ подђ влашћу митрополита и главнБ1ХЂ управителн воиске ербеке наипре подвоиводе 1ована Монастерл1е, а после врховногЂ полковника славонске милицје Моисен Рашковића. Годкша нЂговогђ избора за команданта и нЂгове смрти незна се, али е онђ морао по свои прилици одђ год . 1700, па до 1730 овд^ господарити. На евами начинЂ год. 1723. 10штђ е онђ обш живђ и овд $ е управлпо; ерт> на требнику, кои се у мо1ои кнбижници налази, и кои е 1720-те год. у Москви нечатанЂ, стои доле на листовима оваи поднисђ : „саи глеми книг а требникЂ или молитвословђ свв1|1ено иереја ишлпл станковића зовоми седоглавићд да се има знати каде е мцл Мди.јл Л1 данЂ $ шанц^ еонборскомг{ за две Фонте лета гнја лЈ 1Јј' кг (1723), цри држдке гдна ариенискЈ>пд кирЂ