Школски лист

234

са вармеђаша; ерЂ вели, кадт> смо иеад данЂ имали аудГешџм кодђ свЂтле царице, она намг рене: Како ћу н дати тбшт > лгодма слободу и првваце, кадг ми вармеђа Бачка нвлн да су то саме харамГе и разбоиници! Молбеница поради ослобођенн, кок> су сомборски депутирци на Латинскомг езБшу ц. кр. придворнои комори у Бечу поднели, по томе е за нас г б знаменита што се у нбои споминб, како су Сомборци за време последнБИ 70 годвна у свима ратовима и бунааа о свомг лебу служили и крвБ проливали, како еу за време последн^гг рата свагда по 600 воиника у воиски царевои имали; дал4 моле да свбтла царица у призр4н1е узме заслуге нашегг сј>бскогг> народа (те1'11а п81јоп18 повћ*ае Шупсае,) и ту околностб што су Сомборци у многимђ рвтовима тако ослабили и умалили се да до 300 удовица погинувшахЂ воиника у Сомбору има, а сирочздма ни брол се незна. Позивашћи се далЂ на привнлепе, кое цареви ЛеополдЂ 10СИФЂ и Карло VI ОепЦ поб^гае Шупсо Кавлапае дадоше и кое е М. Терес1н 1743. год милостиво потврдила, изнвлшш они да е землн сомборска н&ихова собственостБ, и да 6 б 1 наивећа неправда 0Б1ла, кадЂ обј мбг — речи су споменуте молбепице — за наше крвлш стечене васлуге, нашу вароињ на ново ослобађати, у паорско немило станЂ нрећи, или сђ места нашегЂ селити се морали, особито садЂ кздђ намЂ толики храбри шнаци У ратовима изгинуше." И на основу тога моле да бм У онако станЂ поставлђни 6 бгли , у кнквомђ се Лзиги и Кумани налазе, да 6 б 1 тако мЂсто ово сђ народоМЂ населЂно остати и царскомЂ дому како у време рата тако и у време мира вЂрне услуге чннити могло. У случаЕО ако имђ ее то дозволити небБ1 могло, то онД а моле за СомборЂ право сл. крал^вске вароши, и обе-