Школски лист

238

ну†никомђ на землм викну: то е творацг, само онђ тако дивотанЂ бити може. Сунце пође горе, и дође у наивише висине, и пође доле, и кадт. вече би, зађе п нестаде га; а онда опетЂ месецЂ изађе, и оно неброиио множство звезди, а АвраамЂ виде†ово рече: оно дивно светило што зађе, нне творацЂ неба и землЂ, него е валвда ово, ерЂ е неброивимЂ множствомђ звезди обкол^но. Али и месецЂ и звезде зађоше, и АвраамЂ све виде†оде оцу свомђ и упита: кое творацЂ неба и землб? а Тара му свое кипове показа. Н ћу Ги нокушати, помислн АвраамЂ у себи; и кадЂ едаредЂ самЂ кодђ куће остаде, поднесе наилепша ела киповима и рече: Ако имате живота и снаге, а ви примите ту жртву. — Али кипови осташе непокрзтно, немакавши се сђ места. Онда викну АвраамЂ: и ове мртве ствари држи мои отацЂ за оно животђ нзиђ давашће божество. Да покушамЂ, нећу ли га моћи правомЂ Богу обратити и узе еданЂ штапЂ, и разби све кипове, до еднога наивећега, ковмђ штапЂ у руке стави, те онда свомђ оцу оде и рече: ОтацЂ! старешана међу твоимђ киповима, ено поби све остале. СрдитЂ Тара рече: ти се ругашЂ са мномђ диете, како би онђ то мого, кадЂ сзмђ га а могомђ рукомђ отесао. — Несрди се отацЂ! рече АвраамЂ ти дакле неверуешЂ, да твои идолђ и оно учинити може, што н моЈомЂ детинвомЂ руку могу, а да како би онђ могао мене и тебе, и землго створити. — Тара на ове речи детинЂ заћута, и немога ништа одговорити. Таи часЂ се чу' то дело до тирана Нимрода, кои Аврааму о глави и животу иђаше, ерЂ при рођенго АвраамовомЂ сви жреци прорекоше, да ће таи идоле