Школски лист

228

анина св^тли свећа, а иобожне душе пр.атећи умннмЂ очима свакш коракг изђ страданн Христовога сђ веромт> и лмбавш спремам се, да споменЂ погребенја Господн^гђ сђ великолФпномЂ тужномЂ свечаношћу сврше. КадЂ пЉвци започну понти: „бгдд Ж дрекд та шрткд Лриматт снатх вс!х 2 цлрд" тада се отворе царске двери и наистарш свештеникЂ кадећи на частнои трапези положену плаштаницу, на коти е Христово у гробЂ положен!е иенисано, изпуни целвш олтарЂ благопрЈнтнБ1МЂ мирисомЂ. ЗатимЂ четири свештеника, или у место ОВБ1ХЂ четири у стихаре обучена наииооожнјн детета, обнесавши св. плаштанзцу около частне трапезе, изнесу е на сБверне двери у цркву, и положе на гробЂ ХристовЂ. Докле се ово чини, дотле наистарш свештеникЂ сђ крстомг у руцм иде за плаштаницомЂ и пов сђ народомЂ надгробну п ^сму Христу Спасителго, коа овако гласи: Теве шд^ифдгосА ск 1 јтом 2 гако ризом сншг 1осифЕ сг дрека с2 НУкодитотх, и кид 1 јвх /иергкл, ндгд непогрекенд, кол^зненш плдчх коспрУимг ридлше: Оуки тн-К слддчдишш 1исг!се, егоже ктдл-ћ солнце нл крест1: зрдцш л \рЛК0Л12 покриклшгсд, и 36л \ЛА стр4х2л12 КОлсВлшесА, и рдздирдшесА церкокндА здк1 &сд: но се нмн^ кижј> та шне рлди колеш поделлшд смгртк. Кдко погреЕ^ та Еоже л10и, или коегс пллфдницем покрим та; коили ли р^кдл^л прикоснг (сА нетл^нномб' твоем' тћлг(, или к У а п^сни коспога исх^Д^ твош^, ЦЈедре; Ееличлш ткоа сгрлсти, п^снослоклгс и погревени ткое сг коскрбсенУенг зокии: Господи, сллкл тев^." Као што полаганФ плаштанице у гробЂ знаменуе погребеше Христово, тако и ова тужна пЂсма заменме опело Христово. У источнммђ предФлима а наиме у Цариграду, у Грчкои, па и у Далматиискои православнои епархш обноси се на некимЂ местима плашта-