Школски лист

244

као изт. едногЂ грла одговара: Дмин^. СадЂ запое свештенетво едну одђ наилепшихЂ црквенвтхг пЂеама: „Христосг коскресе изх /иерткух 2 ? с/игрт1» смертв попракх, и с^фимг ко гров^х 2 животг длрокдкг." Ову наирадостнш песму одпом трипутт. евештеницБ1, а толико пута и народг, и на многи меети поетои таи краеанЂ обичаи, да се песма ова за знакЂ единоверне братске лшбави славенски, грчки и романски пое, све ако су у мбсту томт, сбјнови православне цркве свв одт. едне народности. Ово троструко признаванЂ: Христовогт, васкресешл, НЂгове побЂде надЂ смрћу, и тврде надежде на наше васкресете потреса у оваи махЂ душу и самихг онмхђ ХристГнна, кои су у друго време разсенни ил' са житеискимЂ Сригама превећ забунЂни; на лицу св1м види се еднака радоств, изђ чистогђ срца свш извире побфдна пЂсма, коа се ори крозЂ тавнми ноћнвш ваздухЂ, и узлази предЂ престолЂ свемогућега Творца. Али се на оваи гласЂ гоштђ неотварам црквена врата: него се гоштђ зачуе и пророчко изречен1е Давидово: „Дд коскреснетх Еог& и рдсточдтсд крлзи егш, и дд к^ждта ш лицд егш кси гкндкидацли его. И свакГи стихђ овога пророчства потврди пЂема новозавЂтне цркве: „Христосг коскргсе изх мертки\2." Напоследку наистар1и свештеникЂ пошћи ту иету радостну пФсму при речима „стертУи СЈиертк попрлка," частнБШЂ крстомЂ прекрсти врата црквена и наеданпутЂ отвори†ихђ , уђе у цркву, а народЂ улази за нбимђ изђ гласа усклицавагоћи: „И с&цимз во гров ђх 2 жикота длроклка." Оваи прелазакЂ изђ сполншнФгђ ноћногЂ мрака у цркву трептећу одђ светлости нснб1хђ свећа' представлл васкресен1е нашегЂ Спаеителн, кои е изђ гроба васкрееавши избавш насЂ и отвор1о намЂ улазакЂ у славу небеску.