Школски лист

301

пркосити, и.1и кадТ) ои тв обе ноге, што ти ш Вогђ дао, да вдна другон иомоћв и подпора буде, непреетано ее инпречале, те една другу спотицале. Неба ии т о наивећа лудостБ била, пно гато намт. е на помоћв, радоств и срећу дато, обртати на свое зло, пакоств и несрећу; то неби нико ни рекао, да е лгодско дело, него би сваки држао да е ту ма кои зли духг поиешанг. А да колико е веће и жалостние зло, кадт. рођена браћа то своијгб чине, кое е доиста Вогг на далеко већу помоћћ и радоств едно другомг дао, него руку руци, и ногу нози, и око оку, и еви остали уди, што су намг по двое као браћа дати. Та руке немогу ни на едант. хват -б далеко една другои у помоћи бити, а ноге нису кадре ни толико; и саме очи, кое врло далеко допиру, опетт. ни толико едно другомЂ помоћи неможе, докт. едно кош стварг. ст. едне, да е међу тимтј друго сг друге стране гледа; али сложна браћа могу сђ наидалви места, сђ крал до на краи света еданЂ другомЂ у помоћи бити, и ако се пазе и лшбе, и сђ кран света еданЂ другомЂ лшбави и радости чинити.

Поштуи свое роднтелЂ. Богданова се мати бнше поболела и ленарЂ препоручи 1 ои хладећа воћа; изђ когђ се узрока малвш ВогданЂ спреми, и оде у шуму, да лшбазнои сво1ои и болеснон матери св^жихђ игода набере. ДанЂ бнше врло топалЂ, онђ се до шуме нко угрее, и жаркоств му сунчана изгони многу каплвицу знон на челу; но радоетв, кош онђ осећаше, што ће сђ накуплФнБ1МЂ лепБШЂ нгодама болестнон својои матери умилити се, креплаше га, и купећи прилЂжно нануни онђ свош ко-