Школски лист

376

вл1ша, Златне иутире и диекоее; сребрне кад1онице, кандила, рипиде, чаше ш чише; иноне велике и мале оковане еребро^мг на позлаћене даривао е КнезЂ овои своши главнои задужбини. 1оша%-к' толе поклото е одежде и зав'1>се одђ златоткане свиле и кадиФе цркви Раваничкои. Около цркве еаградјо е Нанастир-в, довео у нбга многе калуђере, и поетавго вадг нвима игумна Арсетн мужа дубокогтв знанп, мудра, и доброд ^телБна. ;>а издржаван1з цркве, и црквенвЈхт. мужева и служи« телн, препише Кнез!. задужбини својои многа полл, нби ве, винограде воћнаке и друге доходке, што е еве онт. одг богомЂ дарованога иманн прибавјо праведно и ношгено, да нитко на н$га загиакати ше могао. Близу Раванице подђ планиномг подигне Кнезг Лазарт. другји Манаетирт. и у нбму болницу за болестнике, Све ово тако уредивши радовао се духомЂ добрми КнезЂ, што му е Богђ дао да може по желви срдца свога и но примеру своихђ предшеетвеника задужбине градити и д$ла милости чинити. Онђ е 6 б 10 , — као што ев. црква наша о нФму иое, — око слбпихЂ, нога хромБ1ХЂ, жезалЂ етарости, и еабрао е себи многсвретне добродћтелви, као што трудо лобива пчелица са разнога цвећа сокђ купи и у медЂ претвара. Докле се тако побожнвш оваи владалацЂ о благоегаеш цркве етарао, и сђ народокЂ нраведно и но божхемЂ закону управлно, Турци, коа су ее недавно предЂ ТБ1МЂ « зђ Азје у Европу нреселили и Хриет!анеке државе узнемиривати почели, нападну и на мжне покраине Србскога Царства и почну ихђ едну за другомђ осваати и себз покоравати. ВећЂ еу многе црпве ХриетЈанске у пламену изгореле; ве^Б еу ее неки иогранични влаетелн за лмбавБ земалБеКе таште славе одрекли 6 б 1 ли евога закона и потурчили ее или само ТурекомЂ Цару подчшшли. КнезЂ ЛазарЂ као ОтацЂ народа и нокровител^ нравославне Цркве нЈе могао рав-