Школски лист

393

са дима иоведу са собомг у Анпохш н ев. Марка. На скоро ЗаТИМЂ светвш духт> умудри обштину АнТ 10 Х1исау, да Варнаву и Павла иошлФ, да међу незиабожцима ев. еваиге.пе нроноведам. Нби двоица дакде наипре оду у Селевкћо, а одатле доплове на острогст, Капарг у ередиземномЂ мору, гди су у граду Саламину нроповедали. Проповедашћи слово БожГе прођу и ДРУ ге околне оетрове, и на оетрову ПаФу (Патоеу) обрате у веру Христову наместника ћесарскога СерГ1Л Павла. Дошавшн у Аипохпо Писид1иску (ово место вала добро разликовати одт. равеоименога града у Сир',и) проповедали еу тамо наипре Шдеима, а после Нзвчницима. ГОдеима ее то недопадне н зато ихт> изтеран> изт. свога града. У Иконји приме такође многи жителБИ Христову веру научени одт. овБ1хг св, апоетола; али опи кои у еленоћи ево1ои заоеташе, договоре се да ихг каменФмт, побш, и зато се апоетоли одатле удале, и дођу у Лнетру Ликаонеку. Ту беше неии хромЂ човекг, кои одђ мале малоћи имађаше немоћБ у ногама. Овап елушаше про1. »ведЂ Павлову, а Павао опазивши га, и упознавши да онђ има веру да ће се иецелитн, рече му крепкимЂ глаеомт.: „Теби велимт., у име Гоепода Иеуса, устани на свое ноге правт.!" И таи часЂ екочи хромкш и поче лепо ногомђ ићи. Жителћи тога града видећи чудо 1 оштђ ни кадЂ дотле невиђено, помиеле одђ апостола да еу богови, кои ее сђ неба свђоше да међу лшдма ходе, и Варнаву држаху за наивећега Бога Д1а (ГОпитера), а Павла за Ермјн или Меркур1а. И свмђ жрецг изђ шпитеровога храма доведе шнце и донесе венце, да шртву принесе Навлу и Варнави као боговима. Чум4;ч ва то аиостоли о?калосте се ако и дошавшн међу народЂ етану га уверавати о нћговомЂ заблуђенго. и нриводити кђ правомЂ Богопознанпо. бдва еу тада сђ