Школски лист

435

овогђ временогв живота, примио насв у царство небееко, и допустио да се наслађуемо НбговимЂ лицезрениемг. Дакле молитва та неће бвгги чистосрдачна, аК о смо заузети срцемг и душомт, за оваи временми јкивотђ и овога усладе. И по томе е за насг веома нуждна благодатв божин, кон е една текЂ кадра подчинити срце и волго нашу кг Богу и распространити М еђу нама царство свое.

Говорећи у молитви: „д а в^детх еола ткоа, ико нд нбвоси и нд зшли" — изавлгоемо Богу, да се МБ1 коначно одричемо ићи по волби нашои, ако е она противна волби божшои. И тако приносимо волго нашу на жртву Господу и желимо да онг ради сђ нама што е Н$му угодно, по НБговои премудрости, да смо МБ1 готови покорити се Нбговои уредбвх — у срећи и кесрећи, у здравлго и болести — и на последку да ћемо у свако време испуннвати свету волго НБгову, као што го испунгого анђели и праведницБ1 на небу. „Неће свакш кои ми говори: Господе, Господе! ући у царство небеско, но кои чини по волби отца моега, кои е на небесима." (Мат. 7. 21.). „Хл^ва ндшх ндс^фнит", о коме молимо у четвртомБ прошенш, показуе све ствари, кое су намг нуаше за храну и сачуванб наше, Богб хоће, да свакш иште свои насушнБш т. е. свакадашнБш хлебг: великш и малвш, богатвш и сиромахЂ, да се покаже, да хлебв таи сви добвгвамо одг НЂга, као податела свт бдага, да Онђ дае богатима иман^ и свако изобилФ, даругоћи намБ богате родителб и предке, или давагоћн нБима самима средства, да се обогате; далЂ да Онђ обдржава и храни сироте давагоћи имђ средства кђ томе потребита и укреплавагоћи нвихову снагу, или уливамћи богатима христиннску лгобавв и желго,