Школски лист

512

нвихг две кући. Милева, уморена одђ дуга ходанл спуети ее на трешнЂ, сгнЂчи иха, и осети†нешто мокро подђ собомт., уплаши се, па викне: Ш! шта е то мокро? На то мати унесе свећу, ги' има шта видити! халвиеа и свилена столица покварена е сасввшг: „Ахђ Милева, Милева!" рекне она, толико самв ти говорила да собицу спремишЂ свакш дант>, па ме ниси хтела послушати! Ето видишг, шта ти е неуредностБ твон дала!« — Дала ти е азкварену халвину! ХЛЕБТз И ВОДА. У време велике скупоће сиђе сирото шумарско дете у село, да проси милостинб. Уђе у двориште некогЂ богатогт, тежака, и смотри му сина, где предт. кућомЂ седећи држи у руци великш комадЂ хлеба. „Даи ми мало хлеба," замоли га гладно прос1аче, „даи ми! да не умремдЂ одђ глади!" — „Идиодатле! обрекне се нанБ ВелБко (тако му е име 6бмо ) „немамг а за тебе хлеба." — На Илин-данг, пошалб отацЂ ВелБка у шуму, да потражи едну овцу, што ииђ се изгубила, и онђ тумарагоћи тамо амо изгуби правБШ путЂ, и никако се чистине дочепаги. СадЂ га почне и жеђБ мучити тако нко, да 8 едва корачати могао. — СрећомЂ опазидечка едногЂ, где у хладу подђ бреетомЂ седи, а поредЂ нЂга зеленЂ крчагЂ стои. Приступи ближе, па га замоли: Даи ми мало воде, рече му, даи! да не умремг одђ жеђи. — Ида одатле, одговори му дечко, немамЂ н за тебе воде. ВелБко садЂ позна, да е то онаи дечко, кога е овђ негда онако немилостивно одбм, па бризне у плачЂ, и стане га молити, да му воде даде. А дечао му рече: Нисамв а немилости†као тб 1, ето ти воде па шп, ал' одселе буди и тб 1 милостквђ ; ерг „Еллжени милостики ико ти ПОДДИЛОК4НИ кг(д^т 2." М. Н. Издае Ешсксшска кнвигопечатна у Новомђ Саду.