Школски лист

едну п, г 1злб иман) — сђ маломг разликомг, и с'тимг бм оба снажнЈе и сигурнЈе поетоала. Штатути, и проекти сврхт. тогђ сочинћни, имали би се поднети Нбиов : царскомт, Величеству на одобренТ>, и у наивећои покорности молити, да се ог.аи „фондт ." подт. насловомљ: „Пенз^оналнми фондт . СрбскоМародн, учитела, ибиховихђ удовица и сирота," нвнбш-б и сталнимт. учиии, и милостиво потврди. БраЋо! г у коло слоге хаид'те У фондт . , што кои може даите, Онт. нам г б е пуждант., пренуждаит., брт. хлеба треба свакш дант,. Свакш прјател), Србскогт, рода, 6 бго онћ учителк, или ма каквогт, другогт, станл и звашл, а нарочито опи, коима свако добро и напредакт, народа на срцу лежи, иаиучтивие умолнваго се, да о предлогу овомт, кои е изт, незнатна и невешта пера, само из г б едногт, родолмбЈл произишао, безпристрастио суде. У н1;му ће се много и премного несавршенихт, и недотупавнихЂ нзражаа наћи, ио и пакЂ молимт. да ме зато ни наиман1з не осуђуи као продрзлБивца, иезиалицу, и уплеташа оваковихђ важнихЂ стварш: по нека ме извине, ерт, чието исповедамЂ, да е моп едина само намера та бг.тла, пробудити усиаванБ1и и запемаренми духЂ браће и садругова моихђ србскихЂ учители. Зашто време е близу дошло, кадЂ треба да и мб1 еданпутЂ изђ нашегЂ сна и мртвила устанемо, и едант, другогЂ зоведго и одзивамо се, и да радимо докле можемо и прилику имамо. — ПризиаемЂ самЂ, да оваи мои предлогЂ ни сђ едне страно не може се узети као савршено дело. Л га само у толико пвиости предаемЂ, да ученш класа лгодш и болви вештаци, о овомђ кого добру и паметпу речицу прозборе, и свон мк '];н1,'[ дак>, кое ће ми одвећЂ мило 6 б 1 ти, и све ћу као добродошло одвећт, радо примити. М Б 1.. Издае Етсконска кнвигопсчатна у Новомђ Саду,