Школски лист

562

Мислн о школн и учнтелБнша. XXVII. Деца и ирииоведке. Валнло 6 б 1 да евакш учител& ону своиственоетв дечиго познае, да едну и исту приповедку, ма наинездатнин бмла, опетЂ е ваше пута и увекЂ са истомђ или 10шђ и с' већомЂ волбомђ елушаго, и да се нерадо за новима отим.т, него изрично моле, да имт. се оно, што су већЂ чули опетЂ приповеда; а когодђ е децу пазио, видио е да ее сва она сећанн, што су ш деца при првомЂ слушанго те приповедке имали, поново са истомђ снагомЂ повторе. ГдегодЂ се ова деци сасвимЂ еаравна и врло важна своиственостБ изгубила, и наместо н$ она лакомостб наступпла, све за новнмђ грамз^тз, ту е знакЂ, да е у воспитанго велика погрешка учинЂна, ту е еданЂ наизнатнаи изворЂ природногЂ извиннн и природногЂ радована дечиегЂ лакоумо зарон ^нЂ и уништепЂ. Као што нагглп непрестано падагоћи наипосле и каменЂ издуби; тако се и поедине често приповедане приповедке у дечае срце удубе, те са онимђ често повтораванимЂ осећанЂмЂ наипосле у характерЂ пређу и волбомђ постану. Приповедке о онзмђ анђелама , што добру децу чуваго и непреетано се около нбихђ баве, или о светител&има, кош као утешителви и помоћници у колебе сиротинБи долазе , имале су и имаго тако сиданЂ упли†на срце и душу лгодску, да су многога нашшлостивашмЂ и наикраентамЂ чо« векомЂ начиниле, и срца красна одгоиле , како ихђ никое науке не бм бол^ могле. Мг.х имамо у библичнимЂ пршоведкама и жатинма сзетихЂ неизцрпаму благаиаицу наакрасдихи при-