Школски лист

578

Мислн о школи н учнтелБнма. XXVIII. Дечиа заборавносии. Многш се учителБ тужи на деду, да за данг за два све забораве, штогодг науче; а свакомт. е познато, да деца за чудо много запамтити могу, кое се наиболЂ види на ономђ брзомт. наученго више езика у вдаредЂ. Заборавеости дечшои криви су учителви, коз тбшђ, гато дарт. намтена у деци занемариваго, или га на рачунт. изображаванн разума забаталгого; кое тимђ,што негледе далт. деца при предаванго наука пазе, и дал' су са свв1ма мислима ту; наипосле и тбшђ , што кавугоћи науке деци, неучине на нбихђ доволбногђ упечатленн; те онако ш савт. говорт. текг као некш неосетнБш ветарг прелази; ад' наивећма су криви недоволбнимт, повтораванЂм-в. Како науче деца езике, са онбшђ неброинимт. мношствомђ реч1и, и ономт. гомиломђ Флексин и разногђ слагана? Никако другчие, него сваки данЂ слушагоћи, а при томе и сами говорећи и тимђ вечбагоћи се. То намЂ показуе нзчинђ, ко1и и мб 1 у школи употребити имамо. Повтораванб особито у виду собственогђ упражннванн и вечбанн , ма то учителго донешто и досадно 6 б 1 ло, то е наиглавние средство противу заборавности дечие. А протв†непажнЂ наиглавние е средство задражаван^ деце к' науци. Што већма уме учителв лгобавв к' ствари и лгобопитство у деци побудити, то ће ман^ узрока имати, на заборавностБ дечиго тужити се. За миле стварш има сваии и добру паметЂ. <4 по' знаемЂ лгоде, што цвеће волу, а на едке речце грчке, латкнске ни Француске незнаго, и спетЂ она неброена страна имена свош лгобимчади тако добро запамте, и тако ш вешто употребллваго, као да у прете езике