Школски лист

639

внти то Б огђ милостивбш одђ насг захтева, и ако онт> у правцу страда Богт. ће га зато на другодг свету наградити." Милана даде свом поштену речБ да ће на сужнога пазити и да тавницу н1згозу никада неће оставлати отворену, а вратарг се с' н^нбм-б обећанЂиг задоволћи, и врати се опетг у воиску. (.Продужиће се.)

Парагаитје, VII. 1осифг и Зуленка. КадЂ оно ПентеФриева жена, лепа Зуленка 1 јсиФа ухвати, и своимђ чинма нбгову душу забунити и срце сплести хтеде, сети се 1 осифђ отца свогђ , и учини му се, као да у истбш махг овогђ страхопочитанвш ликђ предт. нЂга изађе, говорећи: 1оеиФе! имена браће твое синће се на дванаистг алема грудвЂгг штита првосвештеничкогЂ у храму божвемЂ, за вечиту успомену нБихову, и нБине ће душе у свете обители Превечнога доћи и тамо довека у вечнтои слави бћ1ти, — треба и тб1 с' нБима уписанЂ да будешЂ; зарЂ хоћешЂ, да ти се избрише и изгуби име , и да те слугомЂ невернице назову? 1осифђ се тргне; златни сни н1зговогђ детиаветва изађоше му предЂ очи; то диже нЂгову душу, и ова надвлада срце, пзкђ се отрже изђ шаке жене. И на место еднога дођоше два имена в В говогђ потомства на оне снпне плоче предЂ лице Божие. Умирући отацЂ благослови га говорећи: 1 осифђ е цветна гранЈ, сбшђ цветућегЂ дрвета што краи извора стои; нЂгови ће огранци дивно нарасти и све ограде надмашити. И благосло†се изврши у награду младостне побожности и целомудрености.