Школски лист

683

раетвара наичвршће ледене еанте, па и твон небесна добродетелв нмачно ће умекшати Страшимирово окорело срдце!" С. „Може 6б1ти , али тешко, врло тешко. Међутимђ л држвмг, да ће наиболЂ бмти, да ова етварв у таиности сакривена остане, докт. се Страшимирт, изЂ воине неврати. Зато Милано мол ћути, па трпи. Н морамг овде зошђ за кое време остати! Кнегинн е доста чула. Она се иолагано врати у свош спаваћу еобу, и бади се у постелш, али очш нхе могла до еванућа свести. Сама себи чисто ЈПе веровала, да е ва лви б^ио све што е мало часв чула и дознала: „Дакле е избавителвка мога Чедомилн, тако у себи говораше она, — кнеза Браниелава кћи. Она е изЂ лгобавн к' своие отду ступи.1а у службу кодг последнЂга служителн у замку овомг; она е мое поклоне одђ евоихт, уста' штедећи носила евоме отцу; она в волела у своши тешкои служби оетати, него М010МЂ поћеркомг постати, еамо за то, да не бм изгубила прилику свога отца дворити и н$му добра чинит0. Па те чудновато добре девоике отацт. затворенг е у нашои тавници, и савети сужнога огца навели еу нш на то да нашегг Чедомилн одг смрти избави! Такавт> човект. неможе 6 б1ти нашђ злотворЂ, за кзквогђ га мои мужт. држи. О нђ е невинтћ и у правду страда, на за страданФ нФгово можда ће насв Богт. казнити и онде где се ненадамо." „Н еамБ иуно уверена о честитости и невнности кнеза Браииелава у мислима продужи она, — и да ми е могуће, н 6 б 1 га оваи часх у слободу поставила, и сва му добра новратила. Али нисамћ кадра то учинити; ер-в су клшчеви одт> вамка у рукама старога иадзирателл, кои овј на мош молбу 1ошт-б глувлБш поетао него шго е. Не остав ми дакле ништа друго,