Школски лист

680

Ковчегг, ладица аавбта, ту су се Бонпе заповеди и друге неивеће светив1ј старозаветке храниле, и с' тога н1е се по закону Моисеовомт. ни едант. ненистг човекг смео дотакнути овога кивота. Кивотг оваи бмо е аредсказан1е Д1ве Мар1е, кон е родила 1исуса Свта Боапегг, и зато се назива одушевдћнвш, живвш кивотт. Божш. (Сравни са онб1мђ што се у Апостоду на Воведете чита.) о\/стн , к же к^рнухг Еогородиц^, ншолчнш, гллсг Дггелд косп^кдгсфе, С2 рлдост1К) дл вопшта: А устне вернБ ^хт. т. е. Христа верумћихг, православнБ1хг лк>Д1и, нека нећутамћи, него гласт. Ангела Богородици певашћв, е' радошћу вап1м; верни христнни нека Ангелску песму с' радошћу Богородици припевам: истиннш ећшјши вскх^ вси Д^ кочистда —Доиста вБшша, већа одт. св1м еси Дфво чистан.

М н д а н а. (Наставл1;но.) XV. Прислушкиваид. Кнегинл Ввдосава бвма е добра и разумна; она е Милану радо имала, и желила м е срећномт. учингги, али се н1е могла доволбно начудити, от,кудг ова сирота углнрска девоика тако учтиво и лепо говорити и тако паметно мислити знаде. Она помисли да Милана какву таину на срдцу имати мора, и зато вановеди старомт, надзирателм, да на свакш коракг вра' тарове слушкинФ строго мотри. НадзирателБ но заиовести учини, и све што е за Милану чути, и одт. н!; видити могао, бБшше похвале доетоино. Кадг ал' едно мтро дође надзирателБ ка КнегинБИ и нви да е Милаиа ту ноћБ у тавници кнеза Бранислава бкиа и сђ нбимт. ее дуже времена разговарала. «То ми се врло опасно