Школски лист

695

лима молите за еае-Б Пога, да намт, оит, дрде свешто е ио иаст, добро и што намг. па сиасен!е душе наше слунш. — __________ В, Ш н л а н а, (Наставл$по.) Видоеапа прекине 1»утанВ, и почне овако говорити: ,,1ошт-г> едну да ти кажемт, Страшимире. Тм лмслишг да е кнезт, Браниславг нашг заклетми непр1нтелБ, али п ћу те еадЂ уверита, да се тм у томе лгото варашЂ, и доказаћу ти , да е онђ нама 6 олбш пр1ателБ него што смо сазш себи. Чуи ме еамо: Л еам& сама дознала, да е ЧедомилФва избавителвка кћи еужнога кнеза. Нико друг1и у свомг замку не бм на ту инлеао дошао 6б10. Кздђ е она дете наше одг емрти избавила, дозовемт, е н к' ееби и хтедохг е узети за свого поћерку, али она учтиво одб1е мого понуду изговарагоћи ее да е сз евоимт, садашнБимт. станбМЂ задоволвна, ерЂ у нЂму добвш прилику да еужнима дела милоети чиниаи може. Ово се мени врло чудно 6 б 1Т и учини, и зато ономенемЂ етарога надзиретелн да на свакш коракЂ вратарове служавке са стране мотри. ВернБ1и надзирателБ поеле краткогЂ времена донеее ми глаеЂ да Милана ноћу одлази у тавнину су.каога кнеза и да ее с' нбимђ подуже разговара. 11 самБ по твоима речма држала да е Бранисла†вашЂ наивећхи душманинЂ, па еамБ ее бонла, дадевоика ова неради о кзквомђ издаиетву, и зато самв друге ноћи отишла у нодземнБШ онаи ходникђ , где еу тавнице, и приелушкивала еамв на тавничнм врати нбвховђ разговорЂ. Они пиеу могли мислити, да ихђ когодђ елуша, па су опетЂ тако се о нама разговарали, да ме е разговорЂ нбиховђ заетид^о. Изђ н1зга дознамЂ п да е сужнБШ кнезЂ откцђ ове деаоике. О нђ е не