Школски лист

48*

*?м духовно стадо у вери крегио молитвама, поотомт., и еаветима , и гонете ово прошло в по нћга и нЂгово < "адо безЂ евакога вреда. Игнатш радовао се гатонародЂ н Ф говђ н!в млого етрадао, и што е ностоаат, остао у вери Хриетовои у то бурно време, али е потаино у срдцу шал1о , што га нје Богђ еподобјо да свош живу веру и свого пламенну лгобавт. к' Спасителго смрћу сво1омг потврди. Желн принети себе на жертву божеетзеномг искупителго, и с' нћиме ее саединитк, и заслужити мученичЈПн еенацг, силно е обузкмала нЂгову евету душу. И та желв Игнатева испунила се поеле млогихт. еветои цркви носвећенваЂ година у дубокои староети нђговои. Царт. Римети Траанг одвжи снину победу надЂ Скитима и ТрнТ1нцима. Опоенг гоначкомг срећомг заповеди, да сви поданица нЂговогђ царетва принееу жертве боговима. ХристЈани нису могли изврпшти ову заповеетв, ерт> е она пр--т^вна светомг закону БожЈемЂ. Зато ихђ пзчне ТралнЂ гонити, претећи и злоетавећи особито Еаиекопе. Год. 107 дође оваи царЂ у Антшхш, и даде преда се довести Епископа ИгнаТ1Н — Игнат1б изиђе безЂ страха нредЂ н ,ара. бси ли тб 1 онаи — запмта га ТраанЂ — кои неслушашг мое заповести , и као злми духт. наговарашЂ и друге , да себе у несрећу и у пропаетБ бацаго ? „Вогоноеца нитко не назвша злбшђ духомЂ спокоино одговори Игнат1и, — зли духова беже одђ Божгихђ слугу. Ако л' тб ! мене тако навивашЂ с' тога што самБ н зао демонима , то се н сђ тобомт. слажемЂ; ерЂ а имамЂ у себи Христа небесиога цара , и по н^говои благодати обарамЂ еве наваде де,монске." *)

*) Првн Христ1ани називалп су и нзвгческе богове злнмт. ддионима и б^совима.