Школски лист

5

т$ла, а законт, Божш бнше нбиховђ путевођа на стази живота , и наиболвш наставникЂ у испуннванго дужностш. Атина е бвгла у то време м1зсто пуно незнабожаца, одђ коихг су многи развратанЂ животг проводвди. Васвл1е н1е се никада поводго за невалнлцима, нити се угледао на развраћену и покварену мложину, него се угледао на свогт. доброгг друга Григор1н, каа што се оваи опетт. на нФга угледао. Они су 6 бми еданг другоме чувари у добродбтелви; они се нису никада сђ лакомисленимт. и невалнлимт. еаученицвма дружили; врт, су се бонли да се одђ ббих г б непокваре. Само су два пута у Атини нвима двоици позната бБ1ла: путт. у цркву и путЂ у школу. В^аданЂ ббихово мораху и сами незнабожци хвалити, и дабар -Б прим^рЂ нбиховђ исправлаше мало по мало и друге ученике. У" тридесетои години сврши Василхе све вкгсоке еветске науке, и поврати се у свого постоибину гд-ћ е нЂко време учителФмЂ обш. ГЈобожна еестра нФгова Мзкрина саветовала га е да прил^жно чита св Писмо, и онђ го послуша. Што ее већма кђ читанго ев. Пасма отдао то га е све већма разумевао, Патр1архт> Антшхискш МелетЈе рукоположи Васил1а за дгакона , и постави га за проповФдника у цркви Антшхиекои, У Кееар1и буде произведент. за преевитера , и ту продужи свое проповЂдничко зван!е ст> великомг ревношћу. НародЂ слушагоћи нбгове красне и поучне беефде лчаше одђ дана на дзнђ у вЂри и у богоугодномЂ живленго, и славлаше младпга проповЋдника. ВасилЈе опази да м^стнбш Е пископђ Евсев1е завиди н^говои елави , и зато се евоеволБно уклони у пуотинго Понтшеку (сђ оне стране Црнога мора). Овд& у сакоћа и у друштву са своимђ другомЂ Григор1емЂ проведе ев. Василје н^колике године поучавагоћи се у светомЂ Писму и у другимЂ полезнБШЂ кнвигама, молећи ее