Школски лист

римски царева Октабиат подт. чв1омг ое владомг Хрвстост. Спаеителв родио, и Еоистапшинг, кои 6 Христинвски закон -б пркм, о и у римско царство увео. Константинг и блена мати нФгова слави се 21. Ман. Конетантинг е бвго први римски цирг, кои е столицу царства пренео изг Рима у Дариградг, кои се по н!>говомт. имену Константинополисг (Константиновградт>) зове; за то га гдекои погрешво држе, да е био грчки царт&. 5., Гермаии или Немци, опи су имали ввше грана, одђ коихг се едне населиле у рвмскомг царству, па тамо изгубиле свои езикг, као Јомобарди у Италш (данашна Ломбардиа у Аустр. царству), Франци у данашввои Францускои (отуда еемлБи име), Англи у Енглескои (одтуда 10и мме). Остали Немци жвве у данашнБимг Немачкимг државама, има ихг и у нашемг царству. С' Немцима су сродви Холандези, Дани, Норвези, Шведи. 6., Славени , они су одг свиш (вропски народа наивећма кг северу и истоку. Наивеће племе славенско есу Руси, после Полаци. Чеси, и Срби. Руса има и кодг наст. у Галгцхи, у Маџарскои, и у Воиводетву у Бачкои, ти зову се Мали Руси и Рушннци. — Међу Чехе брош се и Мор.- вци и Словаци, (Словаке нетреба да зовемо Тотовима, «рт> ви мб 1 ве волемо, да васт. они Рацима зову, свакомт. треба дати свое), и сви живе у Аустрш. — Срби жвве у Аустрш, у Турекои, у Србхи, Црнои Гори, и нешто мало у Русш. Осимђ ови има 10штђ у Аустрш Хорвата, Словенаца. (мб 1 ихђ обично КранБцима зовемо ) а у Турскои Бугара. 7., Мађари, они су наиносле дошли изђ Асие и живе сви мећу другимЂ народима у АустрискомЂ царству .