Школски лист

79

Парамитес. XII. М о и с и н а с м р т г>. Кадт. ее напоследку и овогђ лгобиица божиегљ навршише дани, нризва Богђ све анђеле свое себи и рече: »ево дође часг, да се дугаа могђ верна слуге Моисие мени врати, ко ће ми одђ васт. поћи по нго?" Лнђелске старешине Минило, РаФаилЂ и Гаврил-в заедно са свима осталимЂ, што око престола божиегЂ стонше одмолише се говорећи: „ Мбгсмо с' Моисиомђ еданЂ другомЂ као браћа и учителви бвии, немои насЂ отацЂ по нФгову душу слати. Ту изиђе и анђео смрти одиетникЂ СамаилЂ говорећи: „н ћу ићи, мене пошалБи." Како се обрадова оваи душманинЂ живота! Са пламенимЂ у руци мачемЂ одлети, да смртне муке на праведника удари; али кадЂ дође Моис1а, и нЂговђ ликђ опази, што пунЂ достоанства и 1ошђ пунЂ снаге и живота балше, и кадЂ га заста, онаи свои дивнбш славопе†писагоћи и свето име Вога свогђ славлЂћи, сагоћимЂ окомђ и лацемЂ као небесна анђела пуно мира и небесне асности, душманинЂ се оваи престраши, изђ руку му изпаде мачЂ, и онђ утече натрагЂ однеса†глаеа, да онђ несме на душу овогђ праведника наилазити. Тада Богђ самЂ пође, да душу одђ слуге свогђ прими, и сви анђели нЂгови сиђогае с' нбимђ , те своимђ рукама Моис1и поетелго наместише, и около нбга сташе. Моиеие се опреми, и кадЂ се одђ евои опрости, онда му Богђ рече:^Сине мои! Сто и двадесетЂ година одреди ти, да у тои етрашаои кући поживишђ; твои чаеи изтекогае, изађа сздђ , да одсадЂ кодђ мене будешЂ" а Моисие одговори: „Господе евим световај