Школски лист

141

жества и вештине извршуго; и зем/ш се чрезљ мене доведе, да плодт. принесе. Лгоди се паште око мене и произведу изђ мене шта желе, ал' н се непротивимт, нвима, и л имђ се покоравамв као што е творацЂ установио, и кадЂ зло изђ мене начине, ние мол кривица, ерЂ а тако морамЂ. Ти напроти†извршуешЂ грдну неправду, ерЂ чрезЂ тебе бивам варанн, крађе и убиства, чрезЂ тебе пропада правда и истина, бива лихоимство и грабежЂ, ти развраћашЂ лгоде и доводишђ ш до осуде и проклетства, зато ти се пристои да ћутипгв." Ал' оно незна ћутати, кое неразуме говорити. п. МиланЂ П.

Милошђ у Латинима. (бдна песма за па изустЂ учен® у срб. народнои школи.) Када славни Србски кнезЂ Лазаре Поела зета Милошђ Обилића, У Латине да куни араче; Латини га дивно дочекаше, И господскомђ части угостише, Те га воде предЂ биелу цркву, НредЂ биелу цркву Димитриго , ПакЂ се Фале гоепода латинска: „Гле видишђ ли воивода Милогау! „Видишђ нашу цркву Димитриго, „Какова е и колика ли е, „Ви немате таковие цркви." Вели нћима воивода Милоше: „Ви сте мудре госиодо матинека, „бсте мудри, ал сборите лудо: »Да ви знате наше намастире;, »Наши елавни цара задужбине, „Какови су и колики ли су!