Школски лист

158

викну му уздишући Папа, тм трпишг за законг, а а за ништице; и ту опозва Папа оно инЂние свое, и нрипозна, да веру и завичаи свои кадт, у опасностћ дођу сложно и до последнф капи крви бранити валн, и нвнакое околности необазиратисе, тимђ ман-б, што душмани нрибеглице као и одпорнике еднако награђуш, јоштј увекг већма ове негг оне поштумћи, сматрагоки само ове за поштене лгоде, а оне за никакве.

Мракг н светлоств. В б 1 казуете, рече царг Траннг едномг смиреномт, владици, да е вашт. Богђ свуда, и Фалите се да е онт» увекЂ међу вама, п 6 бј га радг видити. Богђ е вездесуштЂ, одговори владика, али га нико видити неможе; никое смртно око ние кадро н4говогт» величества гледати. Али цар7> некте понуштати одг свое намере, Добро, рече владика, а ми кемо покушати, да наипре еднога одђ нБгови пос.чаника видишђ. Царг пристане на то, и владика га изведе еднога дана у подне подђ ведро небо, и замоли , да погледа у сунце, кое тада са пуномг снагомг свое еветлости еинше. То немогу , рече царт>, н^гова еилна светлоетБ недопушта гледати у себе. А онда придода владика' Гоеподару! ТБ1 немошешЂ ни светлостБ еднога одг н^гови рукотвора гледати, а да како можешг л помислити, да би в$га самога у онои далеко већои еветлости и величеству гледати могао; смртно око ние у етанго чинити то.