Школски лист

171

Све ово прииоведив 'Јћ иридода нотарошћ: то ти биаше готренви разговорЂ у Гдна Л. кући, и тако се свако штро ради, пре зоре едант, другогг изварамо. ЗатимЂ овако далЂ настави: У башти гдна Л. бинше две брескве пуне врло депогг крупна «оћа. Гднђ Л. бинше строго запретио, да се нико неусуди воћа дирати, ерг га е онг за ирезеншг наменуо. Предт, подне уђе госпођа у башту, и ухвати Кату и Гавру, где наилепше брескве посвалћивали бинше и едоше. Децо, децо, уздану она, ако васЂ отацЂ дозна, наопако по вами , — и брже бол& децу крадомт. у собу утера, а онда 1ошг еданг часакг по башти прође, пакт. наедаредг викати поче, и грдећи дотрча гдну Л, казумћи, како е таи част. неку етранЈ децу подђ бресквама затекла и извинла. Одма се дигне вика и псовка на те крадлћивце, и одма дотрче изђ собе и Ката и Гавра, те и они удри у грднш. 0 ручку имасмо некоегт. отмнФниегг госта. Госпођа га послужи виномђ и рече: примите за лгобавБ, то намт. е наиболћ, што у подруму имамо; а гднђ Л. придода: мораћу га опетЂ преточити, чини ми се као да починЂ Фарбу меннти; то вамЂ е наивећа кирии са рђавимЂ подрумомЂ. Ката и Гавра, кои еданЂ часакЂ пре ручка то асто вино изђ крчме донели биаше, погледаше се изподђ очиго, и ћутале. У визитскои соби имаше врди леие ћилимове, и столице све везене и штиковане. То су све рукогвори Катини, кое е она дуго времена данг и ноћБ радила, рече госпођа еднои другои, што 1ои посие ручка у визити бинше. 0 ми,1а моа, рече гошћа Кати, то е готово сувише за тебе јошђ тако малу; а Ката стидлбиво нридода: ал' е мама сила номагала. То говораше на мое очи, кои врло добро знамг, да ни вдна